Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

469

y послератном периоду стајале су пред наишм судовима велике тешкоће када je требало расправл>ати наследноправне односе. Оне су биле изазване оним истим узроцима као и код расправљан.а свих друтих имовинокоправаих односа: стари прописи су укинути a нови су само делимично достојали, уз то y нашој земљи je било пре рата неколико посебних подручја y погледу важења имовинскоправних прописа. Разумљиво je да су y таквој ситуацкји судске одлуке y наследноправним стварима биле неуједначене. Ипак, благодарећи •макар и делимичним новим прописима као и активној и веома значајној улози Савезног и републичких врховних судова успело ce и пре доношења Закона о наслеђивању да ce нека основна питања наследног права y нашој земљи решавају углавном једнако. Примена нових законских текстова упочетку увек причињава извесне тешкоће. Са новим Законом о наслеђивању случај je исти, поготово што он има неке нарочите одлике које he те тешкоће делимично и повећати. Посматрано са тог становишта, појава ове књиге je веома значајна, па стога треба похвалити корисну иницијативу Савеза удружења правника Југославије. Поред законског текста, књига садржи уз сваки члан Закона напомене које имају за циљ да повежу поједине његове одредбе као ида Јшуте на неке друге правне прописе који су y вези. Читаву друту половину књите заузимају објашњења која немају, како ce то y предтовору каже, карактер коментара, већ ce y њима објашњавају поједини институти наследног права, при чему je поред упоредноправне анализе. нарочита дажња обраћена новим установама које Закон уводи. Објашњета je претежним делом израдио др. Божидар Марковић, саветник y Савезном извршном већу, док je напомене и регистар приредио Александар Ђорђевић, виши референт y Савезном извршном већу. У садашњем момевту кад je нови Закон тек почео да живи није могуће упустити ce y дубљу анализу његових одредаба. To he постати могућно дек после извесног времена када пракса покаже његове добре и лоше стране и могућности да задовол>и потребе због којих je донет. Стога ћемо ми y овом ггриказу само указати на неке делове. објашњења који ce односе на поменуте нове уотанове које Закон уводи као и на неке карактеристике законске технике. Од три традиционална основа позивања на наслеђе y иашем Закону прихваћена су само два: закон и тестамент док je уто-вор о наслеђивању изричито оглашен ништавим. Ово je сасвим разумљиво ако ce има y виду, како ce то y објашњењима оправдано иотиче, да уговор о наслеђивању y својој сјчптини има за предмет спекулисање смрћу једног лица a то je несумњиво супротно социјалистичком моралу. Идак, y Закону постоје неке установе код којих ce уводи уговорни елемент y наслеђивање. Тако je члановима 111 l2l регулисана установа „уступања и расподеле за живота“ која, с обзиром на начин како je уређена, претставља као нвко антиципирано наслеђивање за живота, при чему уступање и расподелу могу вршити само родитељи или други прстци под условом да ce ca н>им сагласе сви потомци. Овде je очигледно реч о утовору за чију je пуноважност потребна сагласност свих заинтересованих лица, тј. виртуелних наследника лица.које врши уступање и раоподелу имовине. Слична пракса постојала je гл пре новог Закона и она je показала многа позитивна својства, ,па ју je стога нови Закон санкционисао и прецизно регулисао. На уговорне елементе код наслеђивања наилазимо и код установе „уговор о доживотном издржавању“ регулисане y Закону чла-