Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

доки, као и тиме да je привредно судство код нас ипак нова организация. То се, уосталом, огледа и на другоразредном али никако не неважном ггитању као што je терминологиј.а. Ни то не бисмо могли приписати као негативум ,овој Збирци што не третира одлуке из најспорнијих домена нашег правног живота, напр. одлуке из спорова о неважности грађанокоправног односа који се сукобгьава са административном нормой, или о судбини грађанскоправног посла кфи зашьучи привредна организација иако прелази домен њанот пословања, о значају законског прописа или административног акта као више силе, итд. Но то je такође разумљиво: ова нравна питагьа су у ус,кој вези са неким осетлшвим односима у нашој економици, па треба чекатм док се ти односи искристалишу. Било би преурањено заузети коначан начелан став по овим питањима. Одлуке у Збирци односе се на следећу материју (узимамо само материју из дривредних спорова, jep се Збиргса односи и на привредне преступе и то шеснаест одлука); на закључење уговора (три одлуке); на испуњењв уговора (осам одлука); на помороке опорове (четири одлуке); на наккаду штете (једна одлука); на застарелост потраживања (једна одл(ука); на регистрацију дривредних организација и на запггиту фирме (четири одлуке); на надлежност привредних судова (шесДаест одлука); на извршегье и обезбеђеше (три одлуке) и на ликвидацију привредних- организација (шест одлука). Све ове одлуке не само да садрже начелне ставовр, не само да су оријентадија наше праксе; оне су .у извесној мери и огледало наше привредно-Јправне стварности. Тако напр. одлука бр. 12 по којој „привредна организација која нома иошьучиво овлашћење за обављање одређене цривредне деланности, не може тражити накнаду измакле добити од друге привредне ортанизације која je недопупггено обављада исту привредну делатнобт“ испољава тенденцију извесних јпредузећа да задрже монополски положај. У одлукама које се односе на запггиту фирми види се Да конкуренција међу нашим предузећима понекад узима облике који се испољавају чак у злоупотреби туђе фирме a који се никако не могу назвати социјалистичком конкуренций ом. Сукоб надлежности се појављује ÿ много спорова. Из те области интересантна je одлука бр. 20 која изриче да je за сметањв државине међу привредним организацијама надлежан среСки суд, као за државинске спорове уопште, но у петиторном спору, тј. „ако се захтев односи на утврђивање органа управл>ања“ надлежан je привредни суд. Из природе привредних спорова излази да су чесУи сукоби надлежности између административних органа и привредних судова (одлука бр. 21, 23, 24 и 27). Одлука бр. 12 изриче да кућни савети спадају у лица чије привредне (тј. имовинске) спорове решава привредни суд. И одлуке које се односе на поступай износе неке блучајеве типичне за наш актуелан правки живот. Тако одлука бр. 29 изриче да „нетачна судиска поука о року за улатагье правног лека може према околностима слуПаја бити разлог за повраћај у пређашње стање“, а одлука бр. 31 заузима став по питању, важном за праксу, о страначкој способности филијале Народне банке. Из области извршења и обезбеђеша истичемо одлуку бр. 34 која изриче да „на покретним стварима Под управом локалких политичко-територијалних јединица не може се спроводити принудно извршење“. Овај став у началу може да се брани као тачан, а ипак следећа одлука бр. 35 одмах показује да иьегова праволиниска примена може довести до неправичног резултата: и кинопројектор који je купила ошптина a није га платила изузима се из извршења. Све у свему можемо рећи кроз призму ове збирке да, имајући у виду све указана тешкоће, наше привредно судство стоји на висини свога задатка. ■ А. Гаме