Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИК A3 И

ЗБИРКА ОДЛУКА ПРИВРЕДНИХ СУДОВА. Свеска прва. Беотрад, издаше „Савремене администрације“, 1956, VIII, 123 стр. Збирка одлука привредних судова je уствари наставак ранијих збирки Главне државне арбитраже од којих je изашло седам. Ипак, она je наставай само у извесном смислу, у том смислу што je привредно судство израсло из државне арбитраже. Због тога нужно има континуитета и у раду арбитража и привредног судства. Но збирка je ипак прва зато што су дривредни судови судови, док арбитража, бар по својој првобитној замисли, није била то него нарочити орган са нарочитим функцијама, поникао у ери тзв. административное управљања привредом и повезака с њом. Значај привредних судова и привредног судства у нашем праву и у нашем друштву уопште je велик, a њихова улога je деликатна. Наш привредни систем још се уобличава. Наша предузећа join нмсу нашла своју коначну организациону форму. Уколжко су она правка лица грађанског права, на н>их се могу применили стара „класична“ правила трађанског права. То дривредни судови и раде. Узансе за промят робом од 18 јануара 1954 садрже оно што се сматрало као најбол»е и најнапредније у буржоаским трговинскжм правима. Иначе, изузев поменутог, ни та правила „старог“ грађанског права нису код нас кодификована. Али најтежа улог.а привредних судова je управо у примени онога што je ново у нашем привредном систему, о усклађивању старога и новога, у примени „старих“ правила и формула кроз призму нових социјалистичких начала и установа у нашој економици и праву. Управо из ових разлога прайса наших дривредних судова добија велику важност. Иако се та пракоа не ослања на ауторитет дуге традиције, као што je то случај у неким земљама, иако она, из иэнетих разлога није устал>ена већ се често мегьа, њен значај као извора права код нас je несумхьиво већи него у зешьама са дугом и усталеном судском праксом. То коже изглодали парад оксално, али то je условлено управо горе изнетим околностима. Све ово треба имати у виду када ценимо ову Збирку одлука. Она садржи ставове наших привредних судова, а пре света Врховног привредног суда у неким интересантним и спорним питагьима наше праксе. Разуме се, у оквиру једног приказа не можемо удавили у сцену сваке одлуке. Извесно je да при нашем данашшем брзом развоју права који мора да разрешава и помири разно противречности и судротне тенденције, мноте одлуке дају повода поставлагьу многобројних теориских и практичних проблема. Ипак морамо рећи да ова Збирка показује да наше привредно судство с успехом решава своје тешке и одговорне задатке. Разуме се, могли бисмо у њој наћи одлуке чију бисмо теориску основаност могли диокутовати на широј оонови и пронаћи убедљиве супротне аргументе. Исто тако бисмо могли наћи и у оним одлукама са којима се иначе у основи слажемо (а то je случај са на јвећим дедом одлука) поставке које бисмо успешно могли оспоравати. Можда би се могла навести као замерка и неуједначеност у обиму образложеша појединих одлука. Но све те замерке морају бити ублажене наведеним околностима о динамичности и неусталености оне области привредног и правног живота за коју Су надлежни привредни су-