Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

94

ник могао ауторитативније користити. Било би можда нужно "основати посебан орган који би се посветио систематском сређивању сзих проттиоа и сваке године или повремено -објављивао службена издања пречишћених текстова позитивное права. Указујући на ово питање не умашујем значај појаве Зборника прописа HP Србије, који he не само корисно послужити пракси и теорији нашег права, већ свакако бити и -потстрек за даљи си-стематски рад на гсређивању пречмшћених текстова нашег позитивног права.

Д..Ђ. Денковић

André Philip: LA DÉMOCRATIE INDUSTRIELLE. Paris, Presses Universitaires de France, 1955, Андре Филип, професор Правног факултета у Сарбрикену, аутор више радова из области историје радничких покрета и савремене привредне историје (L’Angleterre moderne, Paris, 1926; Le problème ouvrier aux États-Unis, Paris, 1927; L’lnde moderne. Paris, 1930; Trade-Unionisme et syndicalisme, Paris, 1936; La crise et l’économie dirigée, Paris 1935, итд.) објавио je после Другог светског para два већа дела: L’Europe unie et sa place dans l’économie internationale (Paris, 1953) и La démocratie industrielle. У ггрвом делу анализирано je савремено светско тржиште и привазане су разне међународне организације чији je задатак да олакшају робну размену између појединих земаља. Нарочита пажња указана je проблему еконсмоке и политичке сарадње европских држава и мерама које треба да щхипреме услове за њихово уједињење. Међутим, друто дело побуђује посебан интерес по изложении основним концепцијама и по томе што je добар део тог рада посвећен Југославији. Ово дело претставља у неку руку наставак прве книге, само, док су у претходном делу утлавном приказивани органиэациони облили будуће европске заједнице, дотле je овде требало објаенити друштвену садржину једног оваквог политичког организма и дати његово теориско оправдање, што je учињено развијањем тезе о такозваној индустриокој демократији. Основне идеје аутора, од којих неке нису нарочито нове, састоје се у томе да je главна тешкоћа западних демократаја у незаинтересованости радничке класе за посао који свакодневно обавља. Уколико се жели остварење једне снажне привреде у Европи, неопходно je каћи средства и методе путем којих би се постигла максимална заинтересованост радника за већу, ефикаснију и јевтинију произвццгьу. Капиталиегичка класа je покушавала током XIX и XX века да нађе та средства и методе. Бољ-и и ефикаснији начин плаћања радника (према постигнутим резултатима) није био довол>ан да реши овај проблем. Зато су капиталиста приступили другим мерама. Они су обезбеђивали у неким случајевима извесно учешће радника у деоби добита предузећа или чак и у власяиштву над истам. Затим су покушали да то постигну изменом физичких и психичких услова рада, да тај рад прилатоде човеку. Посебна пажња посвећена je питању унапређиваша радника према успеху у раду и према стажу, обавештавању радника о природа и значају посла који обавльа предузеће, тражењу од радника да дају сугестије за бољу организацију производње итд. Истовремено се водило рачуна о бољ&л уређењу радних просторија, о њиховом грејању, осветљењу, ветрењу, затим о ритму рада, паузама и слично.