Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

Међутим, аутор сматра да су све ове мере недовољне и да оне код радника не уклашају ооећање зависим стм које трпи радник и које je, према аутору, чак много теже него осећање да je ексолоатисан, што je код ших створило неповерење према власнику предузећа и неку врсту апатије (с. 32). Основно je да радници преузму један део одговорности и права у вези с организациям производите у нредузећу. Зато се у разним земльама почело приступали оснивашу радничних комитета у фабриками који угла!Вном имају саветодаввм нарактер и ореко којих колективи раДникза треба да буду информисани о свима битним стварима у вези са радом предузећа, да буду коноултовани по одређени-м питашима. Ови комитети могу да Спроводе извесну финаясиску контролу над радом предузећа, да учествују у техничкој организ-ацији производње и да имају маша или већа права у ангажовашу Iили отлушташу радника. Али да би цео овај .систем дао потребна резултате, да не би долазило до извеоних парцијалних акција које бм могле донети привремене користи изолованим радничким колективима, »ли бити од штете за привреду целе земље, потребно je да фабрички комитети буду падупрти „синдикалшим радничким покретом, моћним и добро оргаыизованим, - који би интервенисао не у организацией предузећа, него у ошптем планирашу тржишта које детер.минише реалне цене и реаляу раоподелу" дохотка- између .друштвених клаоа“ (60). Оваква синдикална организација би, пратећи екояомски развој землье, могла у правом часу да захтева повећаше надннца не доводећи у питаше ошпти привредни про.сперитет землье. Она би у име радника склапала колективяе уговоре, покретала одшосяо одобравала покреташе пгтрајкова од стране пој€јциних трупа радника или читавих синдикалних савеэа. С друге стране, „она мора да транш учествовавье у доношешу свих одлука које одређују екояомоку политику землье“ (99). Према томе она треба да има. битну улогу у економском и политичном животу једне зеиље. Поред тога, закључује аутор, овакав моћан раднички покрет би, нарочито у већини европоких земальа, где се мноштво политичишх партија појављује све више и више као фактор нестабшшости и нереда, им-ао задатак да предузме инициативу у вези с окушьашем зэдружних и .сличних -оргаиизациза које претставЈвају сель-аке, а тако исто и лево оријентиоаших политичких партија „око једног заједничкот програма одбране права радника и организация е економюког живота земље у ошптем интересу“ (111). Горе иэнета теорија допушава се излагавшем шене пр.ажтичне примене у појвдиним земльама, и то на првом месту у Јутославији, као земљи са радничким самоуправльашем, затим у Француској и најзад у оквиру будуће уједишене Европе. Пзлагашу о Југославији аутор je пришао оа пуно добре воље и објвкттшности, -али je шегова грешка у томе што je на неких 66 страница хтео да аналиэира и да овој суд дословно о овим друштвеним, економским и политичким прсблемима наше землье. Кад се још има у виду да je он био упућен ј едино на узак крут извора објављених на францусжом језику, па ни ших није користио потпуно, као и да je провео сасвим кратко време у нашој земљи, онда je разумльиво што су му се поткрале разне маше или веће омашке, површни и нетачни подаци о низу питаша, погрешни эакльучци итд. У недостатку простора немогућно je упуштати се у детаљнију оцену разних анализа и закључака «oje писац даје у вези са привредом Јутославије, али треба- напоменути да се, с обзиром на характер кшиге, могло очекивати, да ће он вајвише говорит о проблему и исасуствима радничног оамоуправльаша код нас. Међутим, о томе je релативно врло мало речи. Аутор у начелу прихвата теориску оправданост, неминовност и ефикасност ове уста-