Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗ!!

шћа у раду европских економских и политичких институција, онда могу цринудити моћни и на европоком плану организован ~прогресивни капитализам”, как» га писан, назива, да радкицима плати много веће наднице и да им свакако учини и друге’ уступке. Јер, у индустриској демократами, как» нам je аутор претставља, напиташизам he бити у стану да учини овакве уступке, „аЯи он то неће учинити ако на то није присиљен“ (La Démocratie kidustr., 288). То би била углавном суштина инщустриоке демократије онако како je теориски и практично замшшьа аутор, и то примењена прво у оквиру Европе, a касеије и у ширим сразмерама. Ова теорија, изложена иначе живо и занимљиво, иако са честим дигресијама и многим детауьима, збот чета се понскад тешко прате основне идеје, садржи, као што се то већ вида из претходних излагала, низ протйвречности и нерешених- питања, Кал се ова конструкций посматра у целини, онда je јасно зашто напр. аутор, залажући се за потребу што већег стимулирагьа радника, не иде до шраја и не предлаже да - радници стварно управљају предузећима. Ова теорија истовремеяо показује напор аутора да уочи и да укаже на огромне призредне и политичке тепжоће са којима се боре земље „слббодног света“ и жељу да се- пронађе систем који би уклонио те- тешкоће и омогућио нови процват и уопон тих старик -и водећих земаља капитапистичкот света, заједно са великим Фројем „нових земаља“, бивших кслонија итд., које би се принредно подигле благодарећи напорима развијених - капиталистичких држава. Овим би се истовремено посредним путем ослабиле ‘ „комунистичке земл>е“ и умагьила ефикасност шихове пропаганде. У вези с овим треба додати да данас, како верује' аутор, исход борбе између Истока и Запада не завиои само‘од војне CHiare, него и од тога xohe ли западне силе успели да псдатну из заосталости азиске земље, на ггрвом месту да индустријализују и иэвуку из беде Индију, или he то пре учинити Русија са Кином (256). Међутим, очигледно je да ни ' йндустриска демократа ja, оиако како je иэлаже аутор, чаж и кад- би се у потпуности остварила, не може бити тај опасояосши систем зато што она, у 'жељи да постите реформисање и бздрављење капигалистичког друштва и његово »способљавање за даљи живот, носи -у себи све битве противречности баш тог истсг друштва. С друге стране, и само оствареЕье свих ■ тих леших и великих планова, на којима би почивала та демократија, закиси, како je- на више места истакао писац, од обилате и то пре свега материјалне помоћи САД, па зато он апелује на ову војцећу капиталистичку 'силу да ту помоћ пружи, потсећајући на слакне дане када je Велика Британија у току XIX века, као земл>а са најснажнијом привредом у том времену, ,са више схватагьа одговорности обезбеђивала слободну/међународну робну размену и када je «проводила систематску политику инвестиција у неразвијеним земљама (тј. пре света у адојим колонијама), улажући у те инвестиция е непрекидно у року од 75 година просечно сва,ке године по 8% од свог националнот дохотка. Аутор, не без горчине, пребацује. Сједињеним Америчким Државама да оне, поставши наследник Велике Британије, нису показале довољно схватанза своје одговорности и обавеза у одяосу на. ггитања међународне размене, него су напротив увеле и стално појачавале свој систем царинске заштите итд. (250,, 251). Све ово не дозвољава да се верује да he САД, чак и кад би биле спремне да пруже сву ту помоћ за остварекье гсргьих планова, имати довољно разумевања и добре воље да амогућавеПу развитак баш такве -демократије која би, како подвлачи аутор (L’Europe unie ..., 358, 359) водила управо ка стварану једне Европе економски и политички улево оријентисане.

Др, Велимир Васић