Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НЕКИ АСПЕКТИ ПРОБЛЕМА СУВЕРЕНОСТИ

131

y IV. и V. књизи своје Државе обраћа толику пажњу на одгој војника и на начин њихова живота, сматрајући шихову функцију од пресудне важности за постојање саме државе: „Побједа, која ce њима омјешка, представлю одржавање читаве државе“ (8). Функција војске, у првом je реду, да одбија нападе на државну независност. Према Платонову схваћању држава нема офензивних цил>ева и у њој влада праведност, тако да je чак и полиција сувипша. А као конкретан примјер власти, која нема суверености, доста je за Стари вијек навести примјер Капуе, Куме и других осам градова у Кампанији, којима су у IV стољећу пр. н. е. Римлюни дали своје грађаноко право, али ограничено без права гласа у скузшггини. Ти градови, дакле, нису имали ону главну моћ носилаца суверене власти, да доносе законе. Власт у тим градовима зависна je од римоке управе, те стога нема свойства суверености. Дакле, то je ограничена власт под римским протекторатом, Истраживања A. Magdalain-a (9) доказала су, да су Римљани разликовали појам auctoritas од potestas. У појму a uctoritas изражено je оно својство царске власти, која je чини примарном, од никога овисном и извором права. A potestas je сама власт, која се по својој суштини не разликује од власти свакога магистрата, а темељи се на auctoritas. У Предаем су се виј еку на западу Европе појмови auctoritas и potestas развијали под утјецајем оних посебних односа, који су за феудалнога раздобља постојали у друштвеном животу појединих држава. Auctoritas и potestas, које су у Римском царству имале истога носиоца цара, сада су се одвојиле једна од друге зато, што су се тим римским појмовима почели служити носиоци оних снага, које се сукобљавају у Средаьем вијеку. Auctoritas, која je некада била својство римске царске власти, постаје сада назив за врховну власт, за коју воде борбу папе и римски цареви аемачке нације. А у појму potestas изразује се јавна власт, коју владари врше без обзира на то јесу ли у исто вријеме субјекти auctoritas или не (10). Ту je разлику папа Гелазије истакнуо у тврдши, да свијетом у првом реду управљају „auctoritas sacrata“ римских папа и „regaHs potestas“ свјетовних владара. То се схватагье такођер појављује у исправама Карла Великога, у којима се истине разлика између прерогатива, које припадају владару као римском цару, и оних, које он врпш као владар у појединим кральевствима (11). Према томе, оне моћи, ко je се озкачавају појмовима auctoritas и potestas у римској су држави имале једнога јединог носиоца. У Средгьем се вијеку борба за превласт, коју у Западној и Средњој Европи између себе воде папе, римски цареви и владари поједи.-

(8) Der Staat, нњ. V., погл. XIH., Leipzig, s.a., Kröner-Verlag, стр. 171. (9) Auctorltas prlncipis, Paris, 1947. (10) Yen. David: нав. дј., стр. 21 и сл.

(11) Као горе, стр, 24 и 29.