Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

133

НЕКИ АСПЕКТИ ПРОБЛЕМА СУВЕРЕНОСТИ

Марсилију и МакиавелИју били су јасни појмови врховне и изведене власти, као и то да оне имају разне носиоце. Мјесто тога, да се у даљем развитку појмови врховне и изведене власти као и њихових носилаца држе одвојено, дошло je до њихова замућивања, Иако je та збрка велика, ипак није ред ,да се за њу баца кривица на Бодена, како се то обично ради. Наводи се, да je Боден погрешио, уколико je негативном характеру појма суверености дао позитиван садржај. Као својство државне власти сувереност искл,учује зависност према вани и свако отраничегье на својему територију. Зато je она негативна те би било погрешно, како je то урадио Боден, да се том појму даде и позитивни садржај оних овласти, што их заправо има власт, којој припада својство суверености. Из тога почетнога замућивања настала je права збрка, када je у току даљега развитка појам суверености у исто вријеме значио и особину, да je државна власт највиша, неограничена и независна, и скуп овлаштења, садржаних у појму државне власти, поставим тако н>езин синоним, и положај што га у држави заузима највиши орган државне власти (13). За ту збрку није крив Боден, који je у Француској као уосталом и Хобз у Енглеској, својим дјелима развијао идеологију просвијетљвног апсолутизма. Тај je облик владавине политична и ггравна надградаьа над компромисом, што су га остварили племство и грађанство на економском подручју. Према том je компромису племство задржало за себе експлоатацију у пољопривреди, а богато грађанство патрицијал у мануфактури и трговини. У Боденову сваћању суверености долазе до изражаја обје ове компоненте: сувереност припада и владару и народу (14), док je стварно ока својство владареве власти, jep je народ њему предао власт (15). Формално Бодэн наставл>а традицију борбе француских краљева и папинске власти у почетку XIV стољећа, када je начело краљевске странке у Француској гласило, да владар на земљи нема нгикога над собом. У истом се раздобљу у неком прогласу појавио и појам „суверене слободе краљевине, која се састоји у томе да ви (тј. владар О. М.) на земљи не признајете ни једнога земаллкога суверена, изузевши бога“ (16).

(13) R. Carré de Malberg: Contribution à la Théorie générale de l’État, Paris, 1920, CB. 1, стр. 79. У истом смислу yen. Jellinek, нав. дз., стр. 461 и 474 и сл.

(14) Princeps vero populusve, in qulbus malestas Inest rationem rerum gestarum neminl praeterquam immortall Deo reddere coguntur“ (De republics, Frankfurt, 1641, kh>. 1., погл. VIII. стр. 126). У француској верзији својега дјела ce Bodln служи изразом souveraineté онд)е, гдје y латинско) стоји maiestas.

(15) „ . . . Cum populus ei (Le. princlpl О. M.) et ln eum omnem potestatem contulit“, као горе, стр. 128, У суштинн исто Je Hobbes-ово схваћањв (yen. Leviathan or the Matter, Forme aud Power of a Commonwealth Ecclesiastical aud Civil, Oxford, 1946, стр. 112—113).

(16) E. Sauer: Souveränität und Solidarität, Göttingen, 1854, стр. 19.