Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НЕКИ АСПЕКТИ ПРОБЛЕМА СУВЕРЕНОСТИ

135

хомаха са тврдњом ( да владари врше своју дужност у име републике“ (22). Ови су присталице схвакатьа о двострукој суверености први покушали да замућују појмове: ако би у истој држави постојале двије власти, која би онда од њих била врховна, независна и неограничен? Спознаја о том негативном својству суверене власти, ггрисилила их je да се оријентирају или према Бодену или према Алтусиусу и да тако сами практички уклоне узроке нејасноће. 111. Положај се стубоком промијенио за раздобља, које je припремало буржоаске револуције. Русо je схватио сувереност као „извршење опће воље, ко ja je слободна као ова, ко ja ни je подвргнута никаквој врсти обавезе“ (23), a показује се у закону. Стога „суверен, који није него колективно биће, не може бити заступай него сам собом: ту власт je могуће преносити, али никако није могуће преносити вољу“ (24). Према томе, једка би ствар била опћа воља заједнице, идентична са сувереношћу, а друга власт, jep je власт тек израз те суверене воље. Власт припада републици или „политичком тијелу“, које поре|Ц тих назива има и друге, у којима се показују разне његове манифестације, као „држава“, „суверен“ и „моћ“ (25). Нетто дал>е тако формулираяа мисао доживљава неке щюмјене. Полазе&l од претпоставке „да друтптвени уговор даје политичком тијелу апсолутну власт над свим својим (тј. нрипадницима —■ О. М.)“, Русо вели да „ова иста власт, којом управља опћа воља, носи, као што сам рекао, назив суверености“ (26). Удара у очи нејасност у одређивагву тих основних појмова, нарочито с обзиром на однос суверености, схваћене као опћа воља заједниде, и власти, која једанпут није та опћа воља, a други je нута као сувереност с њом идентична. Дакле, Русо се борио са потешкоћама, када je морао одредити носиоца тако схваћене суверености за разлику од саме власти и њезина носиоца. Сам je Русо у једној биљешци указао на друштвене увјете те своје несигурности, a уједно и на главки узрок неслагања око појма суверености у каснијем развитку правних и политичких наука: „Под слабим владама, та je једнакост (мисли на правку једнакост О, М.) привидна и варљива; она не служи другоме него да одржава сиромаха у његову сиромаштву, а богата у његовој узурпацији. У стварности, закони увијек користе онима, који посједују и шкоде онима, који ништа немају: из тога излази, да je друштвено

(22) Besold: нав. дј., књ. 1., погл. 2., бр. 5,: Paurmeister: нав. дј. кн.. I, погл. 3., бр. И. (23) Р. - Б. Leon: La notion de souveraineté dans la doctrine de Rousseaux, Archives de Philosophie du Droit et de Sociologie juridique, 1938, cb. I —II, стр. 248.

(24) Du contrat social ou principes du droit politique, Paris, изд. E. Flammarion s.a., иь. 11., погл. 1., стр. 27. (25) Као горе, књ. 11., погл. IV., стр. 32. (26) Као горе, кн). 1., погл. VI., стр, 18 —19; puissance моћ.