Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

136

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стање од користи људима само уколико сви посједују нешто и да нитко од њих нема ништа превише“ (27). На тај je начин сам Русо указао на то, да иьегови изводи имају утопистички карактер све док ће у друштву постојати двије крайности богатство и сиромаштво, тј. док ће се такво раслојавање одржавати на приватном власништву над средствима за производњу, које je економска подлога власти у класном друштву. Посве je точно Русо истакнуо да нема друштвене једнакости без ликвидације извора богатства, тј. без економске демокрадије, изразивши мисао, да у друштву с економском неједнакошћу закони штите богаташе на штету сиромаха. Ако се сјетимо, да je за Руеоа законодавство главна функција „слободне воље заједнице“ схваћене као сувереност, онда у такву друштву тај појам суверености слиједећи његову терминологију не означава више „опћу волу“, него „посебну вољу“ владе (28). То би, додуше била „дегенерапија“ владе (29), што не онемогућава друштвену чињеницу, да та ~o'Пћа воља“ остаје неостварива жеља у оним друштвима, у којима влада експлоатација. Несклад између схваћања народне суверености код Русоа и друштвене стварноети у капиталистичким земљама састојао ce y томе, што je грађанство додуше побиједило у борби за власт, али што je неједнакост стварно остала унаточ од закона формалко прокламиране једнакости. Ову je чињеиицу ваљало на било који начин прикрити. To je мајсторски урадио Лок, када je већ поткрај XVII стољећа модернизирао теорију о двострукој суверености у служби грађанскога друштва, које настаје због чуваша „природних права“ људи на живот, слободу и власништво. Он je сматрао, да народу припада само потенцијална сувереност, коју врши у изузетним случајевима, док се нормално сувереност остварује преко органа државне власти. Касније се то урадило спомоћу разних интерпретадија Русоове мисли у облику разних варијаната теорије о народној и о државној суверености (30). У свим таквим теоријама аргументацији je сврха, да се покушава прикрити она основна чињеница, да експлоатирани слојеви стаяовшшггва у некој држави немају никаква удјела у власти. Овом приликом није на одмет сјетити се ријечи, којима je Конт отворено рекао истину седамдесет година раније: „У току тридесет година, што пишем пером филозофије, увијек сам приказивао на-

(27) Као горе, књ. 1., погл. IX., стр. 26, бшь. I.

(28) Као горе, књ. 111., погл. 1., стр. 64.

(29) Као горе, књ. Ш, погл. 1., стр. 93.

(30) ТеориЈу о народно) суверености са правнога гледшпта критизирао Je Carré de Malberg у нав. дј., J. Andrassy; Krltlčki pogledi na teoriju о narodnoj suverenosti, MjesečnUc, Zagreb, god. Lin, 1927 и L. Polie: О razvoju demokratske misli, a такођер и њемачкн правнищт.