Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НЕКИ АСПЕКТИ ПРОБЛЕМА СУВЕРЕНОСТИ

137

родну сувереност као принудну мистификацију и једнакост као срамотну лаж“ (31). На том теоријском подручју положа) био je join комплициран тиме, што се нису све капиталистичке државе једнако развијале. Нарочиту je потепжоћу представљао монархички облик владавине. У реггубликама није било тешко бранити народну сувереност са rroзиција гледишта, да су носиоци народне суверености парламент састављени од народних представника. Али са тезом о народно) суверености, која се оличава у парламенту немогуће je спојити напр. чињеницу, да су у дуалистичким уставним монархијама, као пгго су напр. били Њемачко царство и Аустро-Угарска, министри за свој рад О|цговарали владару, који их je постављао и смјењивао, а не парламенту. Join je драстичнији примјер пружало Руско царство, у којему je цар Никола П. унаточ Думе био аутократски „самодержец“. Стога не омије изазвати чуђен>е, да се велика већина писаца ограничила на то, да расправља о појму суверености као да се ради о некој правној категорији, одвојеној од друштвеяе стварности. Постегала je сшасност, да би чшьенице из стварнога друштвенога живота у појединим државама могле показати истину, тј. да je тај наводно суверени народ само строј за гласање, који има овлаштење, .да на одређено вријеме шаље у парламенте припаднике екпслоататорских класа, без права да их опозове, макар немао у њих повјерења. Иако je повјерење психолопжа подлога мандата), што га мандант може свакога часа опозвати, ово елементарно начело из грађанскога права није нашло своју примјену' у уставном уређењу капиталистичких земаља. Према томе, збрци, на коју указују Јелинек и Каре де Малбер, узрок je конкретна потреба у државама са капиталистичким продукционим односима, да се покуша дати неко тумачење суверености са правнога гледишта, да би се избјегла анализа чињеница, која би могла довести до резултата опречних за интересе екаплоатираних класа. ГУ. Ъ. Тасић веома je фино истакнуо, да je појам суверености хисторијски појам онако исто, како je то појам власништва. Као и Јелинек, он сматра да се га може објаснити само са хисториј скота и политичкога гледишта. Осим тога, Тасић je учинио важну методолошку схпаску, да одговор на та) проблем ваља тражити у односима, који постоје између држава и у само) држави, а не на темељу неких „сколастичких“ претпоставака о апсолутној власти и апсолутној независности (32). Таква су апсолутна схваћаша била подлога за правиичко разлагање о суверености.

(31) Système de philosophie positive ou Traité de sociologie, Paris, 1884 <св. IV, Appendice, стр. 113.

(32) Увод y правые науке, Веоград, 1933, стр. 94.