Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

138

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Није Тасић био ј едини, који je доказивао да није могуће дефинирати сувереност са правнога гледишта. Прије и послије њега су то тврдили Диги и Келзен. Диги нетира сувереност у унутрашњим односима држаге, пгизнајући тај појам само на подручју међународнога права (33). Он критизира схваћање народне суверености Русоа, одриче му правни карактер, те je y увјетима друштва, y којему живи, сматра догмом, која je одиграла веома важну хисторијску улогу, јер je покренула масе, оборила пријестоља и створила модерни политички свијет (34), али која нема никакве подлоге у стварности друштвенота живота. Келзен je y својим раним дјелима одбацивао сувереност као правки појам (35) и досљедно je и даље задржао такав став (36) у складу са својом основном концепцијом, да je нормативни поредак примаран, и да само он може додијелити некоме право да врши функције власти, као и oncer те власти. С обзиром на стъарност, он сматра да „у бесконечном ланцу узрока и посљедица, што ће рећи у оквиру природне стварности, не може бити првог узрока, па према томе, ни суверености“ (37). Анализирајући односе између држава, он долази до закључка да би прихваћање апсолутне суверености довело до парадокса, да би „сувереност једне државе искључила сувереност сваке друге државе“ <3B). Иако није могуће прихватити аргументацију Дигиа и Келзена,. ипак су они исправно видјели, да сувереност није правни појам. Осим тога je Келзен закорачио на добар пут, кад je почео тражити одговор на питање о суштини суверености, узимајући у обзир односе између појединих држава и да се ништа не може постићи с појмом апсолутне суверености. Али му je његово основно предубјеђеше о апсолутној примарности нормативнога поретка оыемогућило да устраје на том лугу. Дакле, ни неки идеалистички писци нису затварали очи пред појавама из друштвене стварности те су се критички односили према дотадаппьим схваћањима о суверености. V. Опћешгто се сматра, да je рјешење проблема суверености важно због тога, да се одреди однос између државе и других облика друштвених организација, које у њој постоје, да се у сложении ,цржавама објасне узајамни односи њихових чланова и да се установи однос државе на једној страни, a међународн!их оргавизаадија и међународнога „права“ на другој (39).

(33) Etudes de Droit public I, L’État, le Droit objectif et la loi positive. Paris, 1901, стр. 349. (34) Souveraineté et Liberté, Paris, 1922, erp. 98.

(35) yen. Das Problem der Souveränität und die Theorie des Völkerrechts, Tübingen, 1920 и Der sociologlsche und der juristische Staatsbegriff, Tübingen, 1922.

(36) Општа теорија државе и права, Београд, 1951. (37) Као горе, стр. 363,

(38) Као горе, стр. 364. (39) Писац припада међу оне, који сматрају да се прогшее, који важе у међународним односима, може сматрати правом само у колике их поједине државе санкционирају.