Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ОАКУЛТЕТА

140

■суверена je власт као политички израз класних односа у држави материјални извор њезина права и правнога поретка. Да je суверена власт социологијска категорија показују још ови изводи. Од Боденових времена на овамо вуче се навика, да се појам суверености истражује само уз државу (45) те се уопће није постављало питање да ли сувереност може постојати у оним друштвеним структурама, ко je се још нису развиле до сложености државне организације, тј. у политичким односима између кошретних друштава у првобитној заједници. Црнци Ба-ила у Сјеверној Родезији, прије него што су били локорени од стране Енглеза, живјели су у независним сеооким оп'ћинама, од којих je свака имала своју посебну политичку организатору са поглавидом на челу и савјетом, саставл>еним од главара појединих заселака, који независно рјешавају о свил пословима. "Ти органи вршили су функције, ко je су извирале из суверене власти, која им je припадала на њихову територију. На исти су начин били посве независне организаторе урођеничких племена у Средњој Аустралији, која су, подијељена на родове, живјела на својим територијима, оружјем одбијајући сваки нападај других племена. То исто врије,ди за племена сјеверноамеричких Индијанада, која су такођер имала своју политичку ортанизадију, водећи између себе ратове за освајање туђих територија. Притом се не смије испустити из вида, да су Сједињене државе у XIX стољећу водиле ратове с индијанским племенима у среднем и западном дијелу својега територија, да би их подвргли својој сувереној власти (46). У данаппвој су Јужној Родезији Матабеле, један од одвјетака народа Банту* изградили у првој половини XIX стољЉа своју државу. Велика Британија je 1888 склопила уговор са владаром те државе Лобенгулом. Тим je уговором Лобенгула признао врховну власт Велике Британије, одрекавши се на тај начин суверенога својства своје власти. Када се колонизатори нису придржавали својих обавеза, Матабеле су 1895 дигли устанак, који je био крваво утушен. На Хавајском се архипелагу у току једнога дугога процеса од друштвених облика родовског уређења развила државна организатора. Њезина je независност, тј. суверени карактер њезине власти, била призяата међународним утоворима, склошьеним 1842 са Сједињеним државама, а 1893 са Француском и Великом Брита-нијом. Тек су 1898 Сједињене Државе освојиле те отоке, претворивши ту државу са сувереном влашћу у своју «олонију. Могло би се навести join велик број таквих примјера. Сви ош! локазују, да je имала својство суверености власт у оним државама, које су се развиле из друштвених облика у првобитној заједни-

(45) Усп. напр.: „Сувереност je својство државе односно државне власти . . (Andrassy: нав. дјело, стр. 242).

(46) A. Nevins и H. S. Commager: Историја Сједињених америчких држава, Суботица, 1953, стр. 135 и сл.