Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАЗНА ЗА КРИВИЧНА ДЈЕЛА У СТЈЕЦАЈУ

149

у дал>ем животу појединих држава, зависи од многих елемената (степей изграђености друштвених односа проистеклих из револудије; број, стручност и политична развијеност правничких кадрова; уздигнутост политичке свести народних маса; и др.). У њиховом изучавању треба за сваку поједину државу истраживати данашње облике овог учешћа лайка, па према томе и разлоге достојања ове појаве у многим државама, а у следству тога формулисати и теориске аргументе за или против ове појаве. Нама се пак чини да се у овом развитку може залазили једна основна тендендија: са временсютм одмидавьем од момента револуционарних промена смањује се и обим и значај учешћа лайка у вршењу правосуђа у земљама где je до тога учешћа једанпут дошло. И то сасвим оправдано. Ново друштво изврађује своје нове стручкьаке, па према томе ■и своје нове правнике, који he као ■отручп.ади преузимати све вше вршење судске функције, чинећи на тај начин непотребним даље учешће лайка, или га бар знатно смањујући. У том правду развој појединих држава показују знатну разлику, али je, као што смо Фећ напред нагласили, таква тенденција бар фактички у животу ако не и кроз правке прописе могли бисмо рећи ошпта. Нови људи са правничким образованьем у стакьу су да обезбеде пуну законитост новог друштва, и то у принципу у највећем делу судске кадлежности, а то одговара и подели рада која тако суверено и нужно влада у савременом друштву, заједно са задовољењем потреба за стручношћу при обављању било које и свих јавних функција у друштву. Све те промене долазе као израз добре правке политике једне државе, и то оне реалне правне политике ко ja мора да води рачуна о политичким аспектима, а то эначи о реалности друштвених односа у савременим државама.

Бор. Т. Благојевић

ИЗРИЦАЊЕ КАЗНЕ ЗА КРИВИЧНА ДЈЕЛА У СТЈЕЦАЈУ

Одмеравање и изридање једне казне за кривична дјела у стједају и питања која ce y вези с овим проблемой јављају све чешће постају предмет разматрагьа наше дравне праксе и теорије. На први Iтоглед изгледало би да je ствар потпуно jacuaj, јер ]е ггитање утврђивања и изрицагьа једне казне ријешено прописом чл. 46 Кривичног законика на једноставан начин; једнако код кривичних дјела у идеалном, као и оних у реалном стјецају. Наш Кривични законик усвојио je диобу стјецаја на идеални и реални. Код тога je пошао од дојма радње као диференцирајућег елемента, при чему 'број остварених бића кривичног дјела као пошьедица одређене радње игра пресудну улогу. С друге стране, Кривични законик изједначује појам појединог кривичног дјела; третира потпуно једна-