Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

150

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

fco дјела остварена једном радњом и она остварена са више самосталних радн»и. Задовољава се чшьекицом да код сваког појединог кривичног дјела, било у реалном или идеалном стједају,, буду исћуњени сви потребни услови: да дјело садржи сва одређена объективна обиљежја свога бића. Притом се занемарује чшьеница да се код идеалаог стјецаја сва остварена бића више кривичних дјела toiajy нриписати једном объективном догађају, дакле да приликом оствареньа појединих бића кривичног дјела у стјецају постоји изВјесна већа или мања међузависност елемената како објективне тако и субјективне стране чета код реалног стјепаја по правилу нема. Све су то разлози који говоре у прилог и другачијег третирагьа кривичних дЈела у идеалном од оних у реалном стјецају, па дакле и мишьеаа да би требало провести одговарајуће измјене у нашем Кривичном законику. Ово потоше тим више што садапньа рјешења не задовољавају увијек потребама борбе против криминалитета. Учиниоци кривичних дјела извршених у реалном стјецају ■стављени су донекле у повољнији положај. С друге стране, обзиром на начин утврђиваква и изрицања казне код идеалног стјацаја суд je принуђен да претходно утврђује казну за свако дјело у идеалном стјецају и иэриче једну казну која je увијек повишена, а нема могућности да у изузетним случајевима изрекне јадну казну која би се оастојала у најтежој од утврђених казни (као по чл'. 66, ст. 3, бив. Кривичног законика, ошпти део, од 1947). Остављајући по страни питање реформе дојединих одредаба Кривичног законика, за нас je од интереса да размотримо нека питања која tee односе на изрицање казне за кривична дјела у стјеЦају de lege lata. У вези с Ниме треба да видимо каква су овлаштења |другостепеног суда код дјеломичног укидања или хгреиначаван>а пресуде код кривичних дјела у стјецају. Предмет нашег интереса јесте тражење одтовора на питагьа да ли je друтостепени суд овлаштен да приликом дјеломичног укидања пресуде, осим укидаша изречене казне за сва кривична дјела у стјецају укине и све појединачно утврђене казне. Другим ријечима да ли укидаше изречене (јвдинствене) казне повлачи за собом обавезно укидан>е појединачких казни за сва кривична дјела у стјецају па и за она у погледу којих пресуда ни je била побијана жалбом. Уско везано с претходним поставља се питање да ли je суд друтог стелена, у случају кад дјеломично укида пресуду, овлаштен да за не.побијани дио пресуде, односно за кривична дјела у погледу којих je наступила материјална правоснажност може изрећи нову јединствену казну и наредити њено извршење прије него што je пресуда постала формално правоснажна. О рјешењу ових питања овиси рјешење и осталих ко]а се у вези с овим јављају (напр. што бива кад друтостепени суд преиначи квалификацију и нађе да у кривичном дјелу не постоји идеални стјецај већ једно кривично дјело; или, да ли жалба јавног тужи-