Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

156

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

апсорпције или ограничено асперације), a друтачијег за кривична дјела у реалном стјецају (по систему пооштрене асперације или дјеломичне кумулације до одређеног длафона). Наш Кривични законик у члану 46 усвојио je јединствен принцип асперације у границама казне прописане за најтеже кривично дјело у стјецају, без обзира да ли се ради о реалном или идеалном стјецају. Разлог томе je тај што се полази од становишта да се ради о стјецају кривичних дјела а не о стјецају кривичних закона и да услијед тога не треба правити разлике у одмјеравању казне. 11. О материјалној правоспажшхсти пресуде Под ројмом правоснажности судских одлука разумије се некоего јање процесне могућности да се донесена одлука измијени. Позам правоснажности одређен je у чл. 123, ст. 2, Закона о кривичном поступку „пресуда постаје правомоћна кад се више не може побијати жалбом или кад жалба није допуштсна“. Појам правоснажности пресуде, одређен на овакав начин, има у виду редовне случајеве. Он се заснива на претпоставци да по правилу постоје могућности побијања дресуде редовним правним лијеком, жалбом (9). Кад то редовно правно средство не постоји (стога што није допуштено) или се из којих разлога не може употребили против одређене пресуде (напр. пропупгтање рокова, одрицање, и сл.), наступа момент кад та одлука постаје правосяажна, задобива одређен квалитет да се више не може мијењати. У теорији разликују се двије врсте правоснажности: формална (процесуална) и материјална. У нашем Закону о кривичном поступку дата je опћа дефиниција правоснажности, док појам материјалне правоснажности није ближе одређен. Пошто он има такођер извјесног значења у кривичносудском паступку, потребно га je ближе размотрити. (1) Код формалне правоснажности има се првекствено у виду формални, процесуални момент. Нејпостојање процесне могућности да се одлука побија редовним npaBŒDTM лијековима битно je за наступ формалне правоснажности. Притом се не гледа како je одређена ствар матери јалноправно расправљена и ријешена, односно да ли je уопће ријешена (напр. пресуда којом се оштећен(г упућује на грађанску парницу са својим имовинскоправним захтјевом). Кад je ријеч о материјалној правоснажности има се првен■ствено у виду садржај одлуке, предмет на који се формални судски акт односи. Код разматрања материјалне правоснажности ради се .дакле о тражењу одговора на питагье да ли je неки предмет, однос или qnop правилно и у потпуности ријеапен. Према томе под ма-

(9) Наше процесне право не познаје других редовних правних лијехова. У најновнје врпјеме уведен институт ревизије (код привредних спорова и у оставпнском поступку) није join уведен у Закон о кривичном поступку .