Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАЗНА ЗА КРИВИЧНА ДЈЕЛА У СТЈЕЦАЈУ

157

теријалном правоснажношћу разумије се особина пресуде да ствара. право за пресуђену кривичну ствар (10). Странке чији су материјалнодравни односи раснрављени правоснажном пресудом не могу влше тражмти да се о истој ствари води нови поступак. Тако се у одговору на питање што je материјална правоснажност приближавамо начелу тражења материјалне истине у судском процесу као средство којим ce тај цвдь, поклапање формалног судског акта и његовог садржаја о једној правној ствари острањује. Интерес заједнице не додушта да се код истраживања материјалне истине иде у бесконачност, до исцрпљења свих могућности. Те могућности ограничене су на одређена формална, процесна. правна средства чија je употреба везана за одређене рокове и услове, након чега престаје даљња могућност истраживања материјалне истине. У томе моменту, кад престане могућност за употребу тих средстава поклалат he се формална и материјална правоснажност. Након наступа формалне правослажности у циљу измјене материјалног садржаја одлуке морају се употребити посебна, изванредна правна средства ко ja су предвиђена за изванредне случајеве. Таква средства се називају' ванредним правним лијековима или посебш-ш институтима (наир, захтјев за заштиту законитости, изванредно ублажавање казне, и сл.). У слов за добојност неке одлуке редовшш правним средством јест да није наступила формална правоснажност. Напад на садржајни, материјалноправни дио изреке, и онда кад се остварује помоћу изванредпог правног средства, претставља истовремено и захтјев за измјену формалног акта у коме je садржана конкретна судска одлука о одређеној правној ствари. Пошто се под формалном правоснажношћу разумије немогућност побијања судске одлуке редовним процесним !средством излази да je формална правоснажност у извјесном смислу јпки псујам. Међутим она проширује своје дејство, јер не обухвата само формални акт, већ дјелује и на његов садржај. Наступ формалне правоснажности омогућује побијање изреке о самој ствари редовним правним средствима, услијед чега ce y циљу измјене садржаја пресуде морају употребити само ванредна средства. Појам материјалне правоснажности односи се на садржајну страну судске одлуке. Кад je једном пресудом ријешено вше кривичноправних -отвари или више захтјева, односно кад je рјешавању једне одређене правке ствари истом изреком обухваћено више одлука (напр. о крив-ичној одговорности, о казни, О имовинскоправном захтјеву, и сл.l. тада се свака од ових одлука (схваћено у матери јалноправном смислу), може побијати сама за себе, даисле дјеломично не дирајући у садржај читаве из-реке, под увјетом из чл. 362, ст. 3, Закона о кривичном поступку. То значи да преостали дио судске изреке може

(10) Др, Божидар Марковић: Уџбеник судског кривичног поступка. Веоград, 1930, стр. 606,