Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

158

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

остати непобијан, неоспорен. У томе случају тај дио изреке створио.је одређено право међу странкама, учесницима кривичнодравSOT спора, које се више редовшгм процесним средствима не може мијењати. Тако се може десити да одређени дио изреке постане матвријално правоснажан прије него што je наступила формална правоснажност односне судске пресуде и гьене изреке као цјелина Овакво схваћена матери јална правоснажност важи само условно: -тј. да се разлози због којих се побија пресуда као формални акт и ньена изрека у цјелини не заснивају на повреди битних одредаба кривичног поступка, који се прютежу и на одређену одлуку и чине je ништавом (чл. 342 Закона о кривичном поступку). У таквом случају ништавост пресуде, тј. н>ене изреке као цјелине, има за посљедицу ништавост и овог дијела одлуке који би иначе постао материјалноправоснажан (јер није посебно обухваћен жалбом). (2) Према пропису чл. 123, ст. 2, Закона о кривичном поступку предвиђене су двије трупе случајева кад наступа правоснажност; (а) кад се пресуда не може побијати жалбом, и (б) кад жалба није уопће допуштена. У првом случају ради се о пресудама које се иначе могу побијати жалбом, кад постоји дакле правка могућност улагања редовног правног лијека али je из неких, у закону предвиђених разлога, престала стварна могућност да се жалба уложи и размотри (напр. кад лица овлапггена на подношење жалбе пропусте рок а нису тражила поврат у пређашње стање до чл. 337 Закона кривичном поступку; кад су се овлапггена лица одрекла права на употребу жалбе или су од жалбе одустале по чл. 339 Закона о кривичном поступку). У другу трупу спадају случајеви кад je улагање жалбе по закону искључено (кад су испршьене све могућности за улагање жалбе или je она одбијена односно одбачена, или кад се ради о пресуди врховног суда). Да би се у изузетним случајевима омогућило накнадно испи-тивагье садржаја формално правоснажне пресуде, како би се статье створено том одлуком сутласилб с начелом тражења материјалне истине, у случајевима кад донесена и формално правоснажна одлука не би одговарала стварном стању, конкретном догађају или правној ситуацији коју рјешава, наш Закон о кривичном поступку предвиђа низ изванредних средстава. То су: понавл>ан>е кривичног поступка (чл. 375, 377 и 385); изванредно ублажаваше казне (чл. 386—389) те захтјев за заштиту законитости (чл. 390 —398). Ова изванредна средства могу се користити само у ванредним случајевима у циљу да се уклоне штетне посљедице формално правоснажних пресуда. Иако су формална и материјална правоснажност различити појмови. међу шима има додирних точака. У одређеној фази поступка нестаје свака разлика међу гьима. То je случај кад je наступила формална правоснажност пресуде, кад нема више процесних могућности да се редовяим правним средствима побија формалин акт, пресуда у цјелини или који дио шене изреке у одре-