Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАЗНА ЗА КРИВИЧНА ДЈЕЛА У СТЈЕЦАЈУ

159

ђеној кривичноправној ствари-. Моментом наступа правоснажности ттресуде наступила je и материјална правоснажност, будући да не тгостоји могућност да се без побијања пресуде као формалног акта побија одређен дио или изрека у цјелини, или у коме другом поступку поновно одлучује у истој ствари. Према томе излази да у кривичном поступку не постоји формална правоснажност без истовремене материјалне правоснажности која се увијек претпоставља. Услијед тога формално правоснажна пресуда, будући je истовре"Мено и материјално правоснажна, ствара право међу странкама у погледу одређене кривичноправне ствари. Обратно je могуће, тј. да један дио яареке буде у материјалном смислу правоснажаи прије него што je наступила формална правоснажност. Нас овдје занима управо овај случај: наступ материјалне пра-воснажвдсти ггрије него што je пресуда постала формално правоснажна, jep он j едино има извјесно значење у кривичном поступку. У вези с тим поставља се конкретно питање: да ли прописи нашег Закона о кривичном поступку омогућују постојање такве материјалне правоснажности појединих дијелова изреке прије него што je конкретна пресуда у цјеливи ростала формално правоснажна и какве се последние надовезују на овакву (материјално правоскажну) пресуду. (3) Наш Закон о кривичном поступку на више мјеста говори о правоснажности пресуде. Из начина како je регулярен поступак другостепених судова долазимю до закључка да закон на овом мјесту по правилу узима пресуду као цјелину. То произлази из прописа чл. 337, 340, 341, 344, 353, 355 и сл., гдје се константно уротребљавају изрази „побијање пресуде“. Међутим;, на неколико мјеста споменути закон говори и о побијању појединих дијелова изреке пресуде. Тако се нарр. говори О побијању пресуде због иэреке о казни (чл. 343, т. 5; чл. 345, ст. 1); одлуке о мјерама сигуриости (чл. 345, ст. 2); одлуке о трошковима кривичног поступка, имовинскоправним захтјевима, о објавл>ивању лресуде (чл. 345,, ст. 3). Из тога би се дало закључити да се у овим случајевима пресуда узима иокључиво са шеяе материјалноправне, дакле садржајне стране. Из чињенице што по нашем закону пресуда може бити дје. лимично унинута (чл. 362, ст. 3, и чл. 367, ст. 1), произлази могућност да се може и дјелимично потврдити. По нашем закону признаке се могућност самосталне егзистенције појединих дијелова изреке пресуде. То значи да 'је мотућа материјална правоснажност онога дијела изреке који није био побијен односко укинут. Укидање пресуде у цјелини Iпретставл>а заправо изузетак предвиден у точно одређеним и отраниченим олучајевима (чл. 342 у вези чл. 362, ст. 1, реченица прва). Суд мора по службеној дужности укинути пресуду у цјелини само кад нађе да постоје битне повреде одредаба кривичног поступка које су спријечиле законито :и правилно доношенье пресуде. Укидање пресуде због постојања битних повреда поступка односи се на сва кривична дјела обухваћена