Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

160

дотичном пресудом. На ове повреде другостепени суд пази по службеној дужности (чл. 353, ст. 1, т. 1). У свим осталим случајевима, кад се ради о небитним повредама кривичног поступка (осим оних споменутих у чл. 342) или повреди кривичног закона (чл. 343); или што je чињенично статье непотпуно или погрешно утврђено (чл. 344); или што je казна ыедравилно одмјерена и сл. (чл. 345 у вези чл. 364), предмет побијан>а -е само одређени дио изреке. Овдје je увијек могуће у погледу дијела кој.и ce побија жалбом донијети дјеломичну пресуду односно ■ -ле ба чч. 333, ст. 1, према којој другостепени суд мора по службеној дужности пазити да не постоји повреда кривичног закона на штету окривљеног из чл. 343, претставља посебан изузетак статуиран in favorem rei. Из овога се може закључити да je по нашем Закону о кривичном поступку могућа материјална правоснажност појединог дијела изреке (11) која у одређеним случајевима наступа дрије формалне правоонажности пресуде. То ће бити у случају кад je дошло до дјеломичног укидања односно, дјеломичног преиначења пресуде. Онај дио пресуде тј. изреке који није био побијан жалбом постао je материјално правоснажан онога тренутка кад je престала с'вапна могућност да се побија жалбом (код пропуштатьа рока за улагање жалбе или одрицатьа или повлачења). Овдје треба да буду остварене и о,дређене претпоставке: да у поступку нема битних повреда кривичног поступка из чл. 353, ст. 1, т. 1, и чл. 342; да није повријеђен кривични закон на штету окривљеног (чл, 353, ст. 1, т. 2); те коначно да се не ради о случају из чл. 357, (тј. да разлози због којих je другостепени суд донио одређену одлуку у корист окривљеног нису од користи за којег друтог суоптуженог који се није жалио или не у том правду). О неукинутом дијелу пресуде не може се више расправљати те се има сматрати да се ради о пресуђеиој ствари. Првостепени суд поводом дјеломичног укидања првобитне пресуде, приликом поновног расправљања, узети he за основ расправљања онај дио оптужбе који се односи само на укинути дио пресуде (чл. 367, ст. 1). Кривична дјела у погледу којих je наступила материјална правоснажност у изложеном сыислу, а о којима се више не може расправљати, не могу бити предметом поновне оцјене суда. Taj неукинути дио пресуде не може се више ни у ком правду мијењати. То излази и из начела контрадикторности које je досљедно проведено у нашем Закону о кривичном поступку, а по коме предметом пресуде може бити само оно што je било предметом расправљања и оцјене на главној раоправи (чл. 326, ст. 1). Може се односити само на оно кривично дјело које je предметом оптужбе (чл. 325, ст. 1), које није већ једном одлуком суда консумирано. Досљедно томе, тај дио пресуде не може се нападати Жалбом ни ка-

(11) Тако и Пакта Марина: Дјеломично укидаше прЁостепене пресуде, Правки живот, 1955, бр. 5—6, стр. 6.