Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
166
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Другостепеним судовима дате су широке могућности испитиваньа првостепене пресуде. Ово њихово право креће се не само у оквиру жалбе и жалбеног приједлога,. већ и по службеној дужности у точно одређеним случајевима предвиђеним у Закону о кривичном поступку: кад се ради о битним повредама кривичног поступка (чл. 353, ст. 1, т. 1); или повреди Кривичног законика на штету окривљеног (чл. 343); или на испитивање одлуке о казни (чл. 345). Међутим, другостепени суд je везан у јејдном правду: он може уважујући жалбу или по службеној дужности, рјешењем укинути првостепену пресуду и вратити предмет на поновно суђен>е само у ова два случаја; (а) кад постоји битна повреда одредаба кривичног поступка (у овом случају укида се пресуда у цјелини као ништавни судски акт, услијед чега се цијела расправа мора изнова провести и донијети потпуно нова пресуда, тзв. тотално укидагье због ништавости поступка); и (б) ако je погрешно или непотпуно утврђено чињенично стагье (у коме случају ,поступак ће се ограничили на допуну чшьеничног стања те уклањање овог недостатка и уједно извршити, у свјетлу тако употпуњеног доказног материјала, поновна оцјена чињеничног стања). Према томе другостепени суд не може укинути пресуду само ради поновне оцјене чињеничног стан>а, уколико Je ово правилно и потпуно утврђено. У потоњем случају може доћи у обзир само преиначење пресуде (чл. 364 Закона о кривичном поступку). Кад код кривичних дјела у реалном стјецају настане случај из чл. 362, ст. 1, Закона о кривичном поступку, другостепени суд укинут ће пресуду у погледу оног кривичног дјела код кога су се стекли увјети за укидање. Ово изазива истовремено укидање предуде и у погледу изречене једне казне. Међутим, виши суд приликом разматрагьа пресуде код кривичних дјела у реалном стјецају није овлаштен да укида одлуку у погледу појединачно утврђених казни, ако истовремено није укинуо одлуку о кривичној одговорности за конкретна кривична дјела, тј. ако није нашао да и у погледу њих постоје разлози за укидаше наведени у чл. 362, ст. 1, Закона о кривичном поступку. Према томе не би било исправно становиште које сматра кад другостепени суд код кривичних дјела у реалном стјецају укгше изречену једну (јединствену) казну, да je тим извршио укидагье и појединачно утврђене казне за она кривична дјела која нису била побијана жалбом односно у погледу којих не постоје разлози из чл. 353 Закона о кривичном поступку. Према таквом схватању првостепени суд приликом поновног расправљања и доношења нове пресуде, могао би да поновно утврђује казне и за она кривична дјела за које пресуда није била побијена (16). То становиште у даљњој консеквенцији оспорава могућност постојања материјалне правоснажности пресуде неовисно о формалној, и тумачи пропис
(16) На овом становншту засннва се и распнс Врх. суда HP Хрватске ■од 19. X. 1955 6р. Су 1029-11-1955, уттућен свим судовима.