Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

168

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стјецају, дјелимично укидање има за посљедицу укидање појединачно утврђених казни само у погледу оних -кривичних дјела због којих je пресуда била укинута. То има за далыьу посљедицу да ce суд приликом доношења нове пресуде не може упупгтати у оцјену правилности раније утврђених појединачних казни за она кривична дјела за ко ja пресуда није била укинута. Код идеалног стјецаја ради се напротив о таквој чињеничноправној ситуацији да ce поједини дијелови пресуде не могу издвојити без штете за правилно пресуђење (чл. 362, ст. 3, Закона о кривичном поступку), јер су резултат једне радае окривљеног, једног догађаја. Услијед тога, код тих пресуда дјелимично укидање изреке није уопће могуће. Под претпоставком постојања такве погрјешке другостепеног суда, прво степени суд гоњен јединством чшьеыичног основа и доказног материјала, мора се упустити у расправљање и оцјену цјелокутшог комплекса произашлог из једне радње као вањског догађаја која je имала за посљедицу остварење више бића кривичних дјела. Из овога се може закључити да постоје извјесне стварне разлике како у погледу степена кривичне одговорности тако и утврђивања и изрицаша казне код кривичних дјела извршених у реалном и идеалном стједају и поред тога што je начин утврђиван>а појединих казни као и начин изрицања једне (јединствене) казне по чл. 46 Кривичног законика потпуно једнак. То још јасније произлази из прописа чл. 362, ст. 3, Закона о кривичном поступку према коме je .дјеломично укидање пресуде могуће само у случајевима кад се поједини дијелови могу издвојити без штете по правилно гсресуђење. А то je могуће само код реалног сдецаја. (4) Из напријед изложеног неће бити тешко дати одговор на уводно постављена питана. Код шгтаььа да ли другостепени суд, у случају кад укине првостепену пресуду у погледу неког кривичног дјела у стјецају, треба да укине само је;динствену казну или поред ње још и казне утврђене за поједина кривична дјела у погледу којих првостепена пресуда није била нападнута, треба разликовати да ли се ради о идеалном или реалном стјецају. У првом случају, кад се ради о идеалном стјецају, због несамосталности поједгшачно утврђених казни и кривичних дјела на ко je се оне односе, укидање јединствене казне садржи (гшволвира) укидагье свих поједггаачно утврђених казни. У другом случају, кад се ради о реалном стјецају, поред укидагьа једашствене изречене казне, суд мора појединачно укинути утврђене казне за она кривична дјела у погледу којих врши укидање дијела изреке пресуде. У случају кад другостепени суд ослободи учиниоца кривичног дјела за које кривично дјело у реалном стјецају, тако да преостане само једно кривично дјело, укидањем једгшствене казне и поједияачно утврђене казне за дјело за које je окривљени .ослобођен, преостати ће као једна казна она која je била утврђена за кривично