Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИ JA

195

правно санкционисана, истина не у „праву својине“ на телесној ствари (средству производите и производима) него у правима (овлашћењима) повериоца. Ова појава не долази до изражаја само у случају кадиндустриски капиталиста ради са туђим (узајмљеним) капиталом; она je чак .много изразитија код установе акционерских друштава. Такво друштво као правно лице je „правки власник“ производних средстава. Такво правно лице употребљава, ужива и располаже стварима које се налазе у његовој својини. Оно у правном промету иступа и закључује уговоре „у своје име“ и „за свој рачун”. Са гледишта права, лица, са чијим je капиталом друштво основано и послује, јесу само власници акцкја или обвезница које им гарантују присвајање вишка вредности. Оно што власник позајмљеног капитала постиже путем реализовања свог права на канату и на повраћај главнице, власници акцкја једног акционарског друштва постижу путем реализована права на дивиденду и других акционарских права, укључујући право на деобу чисте имовине у случају његове ликвидације ш престанка. Преко ових правних инструмената буржоаско право штяти и обезбеђује присвајање вишка вредности економских власника капитала на којима „право својине“ имају друга физичка или правна лица. Испреплетаност односа која се ствара, у ери финансиског капитала, у самој класи власника средстава за производњу морала je доћи до изражаја и у грађанском праву путем примене извесних правних института којим ће се, у датим условима, најефикасније ■запгшти драва и интереса економских власника капитала. Ти института су се показали нарочито нужни за обезбеђење „економске својине“ у случајевима кад 6и применом традиционалних института било тешко или чак немогуће заштитити интересе економског власника кад je у случају спора потребно доказати своје свласничко право на телесним стварима, кад je потребно заштитити „власничка права у. интересе“ напр. у случају тражења накладе због надионализације итд. То су институти англосаксонског (северно-америчког) права: „legal ownership“ (нравна заксйска својина) и „beneficial ownership” (економска прикривена својина). У правном промету ..legal owner" иступа као истински власник ствари: правно њему припадају сва власничка овлашћења све до материјалног уништеьъа ствари - трансформирања њене супстанције; „beneficial owner" 6и био лице за чији рачун дравни власник обавља све правне радње у вези са ствари; он присваја плодове ствари по основу уговорног, али и стварног власничког .права. Формално, у правном промету он нема никаквих власничких овлашћења на ствари, али he му власничко право бити признато, ако буде постојала опасиост да буде изгубљено. Тада ће доћи до усклађивања односа „правног“ и „економског” па макар и по цену разоткривања реал•яих капиталистичких својинских односа који се иначе тако бри-