Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

196

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жљиво прикривфју. С гледишта правые теорије за ствар о којој раоправљамо ово питање има несумњив интерес па ћемо због тога изнети један случај из савремене међународноправне праксе ради илустрације како се поменути правки институти примењују и докаквих оравших ситуации а и последица доводе. Случај који ћемо изнети je уэет из праксе комисије САД за потраживаша у иностранству (Foreign Claims Commission of the United States) у примени jyгословенско-америчког сдоразума о обештећењу америчке национализовано имовине у Југославији који je закључен 19 јула 1948. Ево тог случаја (4); Амерички држављанин С. А. поднео je Комисији. САД за потраживавьа у иностранству захтев за обештећење својих „власничких права и интереса“ које je имао у два предратна југословенска акционарека друштва, Одол Компаиија дд. Београд ж Хрватска Одол Комшанија д.д. Загреб, и у комплексу некретнина у месту Црна Бара. Наше власти су целокупну имовину „Одола“ као и некретнине у Црној Бари конфисковала на основу Закона о конфискации непријатељске имовине од 12 фебруара 1945 зато што je било утврђено да су акдије „Одола“ биле у целини влаоништво раэних лица немачке народности а некретнине у Црној Бари власнипхтво неког П. 3., немачког грађанина. Нигде није било ни трага, а као што ћемо видети ни je ш могло бити, о ма каквим влаоничким. уделима подносиоца оштетног захтева С. А. Међутим, Комисија САД за потраживагьа у иностранству донела je закључак да je потраживалац имао „власничка права и интересе“ на преузетој имовини по следећем основу: С. A. je био једини „beneficial owner" (то je постао путем разних тајних тзв. „cloaking’’-аранжмана) целокупног пакета акција немачког акционарског друштва „Kohlensäureindustrie A. G.“ из Диселдорфа. То немачко акционарско друштво je било, са своје стране, власник 87% акција једног другое немачког акционарског друштва - „Lingnenwerke A. G. Berlin“. Ово последнее друштво, пак, je било 100°/о власник (beneficial owner) двају југословенских рредузећа „Одола“ чије су акције као „legal owners“ држала разна друга лица која су деловала као поузданици („trustee“) за „Lingnenwerke A. G. Berlin“. Што се тиче некретнина у Црној Бари, установлено je да je „beneficial owner“ тих некретнина био „Одол” А. Д. Београд пошто je између ; .дравног власника“. П. З.-а и „Одола” постојао споразум, према коме je П. 3. у својству „trustee“ купко у своје властито име и као власник био уписан у земљишне књиге, а за рачун „Одола” и са његовим новцем, некретнине у Црној Бари. На основу оваквог чињеничног и правног стања Комисија САД je закључила да су горњи имовински објекти били, како се то у шеним одлукама каже, у индиректном власништву потражиоца С. А. и одобрила му накнаду за његова власничка права и интересе.

(4) Foreign Claims Settlement Commission of the United States, Washington у извршењу југословенско-америчког споразума од 19 jyjia 1948 и The International Claims Settlement Act of 1949 (одлука бр. 536 од 26 новеыбра 1954 [proposed] одн. 30 децембра 1954 [final]).