Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИ JA

197

Теорија „beneficial” и „legal“ својине северноамеричког гра’ђанског права претставља признање чшьенице да ce власником сматра лице које из индивидуально одређених економских објеката присваја реализовани вишак вредности без обзира што он топрисвајање у економском процесу не остварује на основу свог „права својине“ на том економском објекту већ путем других правних инструмената. Али за разлику од претходно иопитиваних случајева „економске својине” која ce правно испољава y облигационоправном односу праву повериоца да присвоји део вишка вредности у сразмери са величином предујмл>еног капитала, у случају „beneficial ■оттоlегаЫр“-а реч je о економском влаСништву стварноправног карактера, о најјачем стварном праву носиоца тог власништва, у шаговом исюьучивом праву на новчани еквивалент економског добра, оа кога je он, иако се у правном промету није појављивао као шегов •правки власник, присвајао реализовани вишак вредности. Потребно je приметити да прикривеном власнику (све док je такав) .правно не припада ниједно од овлашћења која правни системи признају као атрибуте права својине (5). Ствар се налази у правном поседу лица које не стоји ниукаквом правном односу са ■прикривеним власником; прикривени власник правно не ужива ствар (као што je случај напр. са узуфруктуаром) јер то овлашћетье правно припада другом лицу, формалном носиоцу права својине; формални носилац права располагала je правни власник који, да поновимо, не стоји ни у каквом правном односу са ррикривеним власником. Власничка права прикривеног власника огледају се у -чивьеници да у аегове руке приспева, чессго пута преко читавог низа степенастих „права својине“ других физичких и правних лица на различитим индивидуално одређеним стварима, у процесу производње реализовани вишак вредности. На тај начин право „убираньа плодова“ припада формалним носиоцима права својине, а носилац стварног (у нцправно-техничком смислу) права присвајања je гри■кривени економски власник. Из досадашњег излагања следи да треба разликовати својину (присвајање) као производни однос - као објективни, материјални одноо лица која учествују у производњи, према средствима за производњу од својине (присвајаша) као правног института. Овај последњи се не исцрпљује увек у праву својине као правнотехничком инстр'ументу без кога у капитализму не би могао тећи робни промет који захтева постојање управо оних правних овлашћења код правних власника роба (средстава за производњу и произвола протчзводње) ко ja су и предвиђена. у буржоаским правним системима. Али процес економског развитка у капитализму довео je до подвајања економске својине (као права на присвајање помоћу најразноврснијих правних инструмената производа туђег неплаћеног

(5) Дакле ту није реч о секторском отварном праву које, како Планиол каже, „осакаћује“ право својине, јер носилац секторског права (ususfructus, usus) има одређена својинска овлашћења и формално (напр. да убира пло,цове) и стаарно (да их присваја за себе).