Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

198

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рада вишка вредности) од правые својине која овлашћује њеног титулара да ствар искоришћава и њом располаже по своме нахођењу, Истина правый je власник овлашћен да „убира плодове“, да реализује «вишак вредности. Али би било нетачно рећи да он тај вишак вредности увек и ррисваја. Он га присваја у оној мери у којој je и економски власник ствари (производног средства). Према томе, присваја вишак вредности оно лице које je економски власшгк оредстава за производњу, жоје витком вредности уистину слюбодш> располаже, које га може утрошити за своје личне потребе или га. као новчани капитал вратити у производњу. IL Характер друштвене својине као правке ииституције Kao што приватна својина на средствима за производњу нужно’ одређује карактер присвајања произвола производше (вишка вредности) које управо због приватносвојинског односа према средствима за производњу није и не може бити друштвено, него индивидуално прис'вајан>е, тако je корелат друштвене својине на средствима за. рроизводњу друштвено присвајање произвола производное друштвено присвајање вишка рада. Од ове основые поставке потребно je поћи приликом одређиваша карактера наше друштвене својине као правые институције. Ако се нема у виду ова основна истина, може нам с;е десяти да извесне појавне облике, извесне економскеили правые изражаје друштвене својине код нас, погрешно протумачимо и дамо им карактер који оне немају. Само ако се појавни облици узимају за суштину, може се напр. тврдити да наши самоуправни органи и привредна предузећа присвајају део друштвеяог произвола. Друштвено присвајање вишка рада. Приликом анализе капиталистичке својине настојали смо да покажемо кад и под којим ус ловим а се може рећи да je вишак вредности уистину он je уистину присвојен кад дође у руке економског власника који га може употребити по своме нахођењу, за личну потрошњу или као капитал у производњи (присваја вишак вредности за себе и у своју' корист). Да би се одредио карактер присвајања вишка рада код нас: није, без сумше, довољно служити се логичко-дедуктивним методом, па из чињенице да су код нас средства за у друштвеној својини извести закључак да je и присвајан.е вишка рада друштвено присвајање. Због тога да бисмо избегли да достављамо као тврдњу оно што треба доказати, да не бисмо учинили грешку која у логици носи назив petitio principii, потребно je извршити анализу одредаба наших закона који се односе на друштвено присвајање вишка рада. Наши законы говоре о „доприносима друштвеној заједници“, о томе да „друштвени доприноси и порези служе за потребе друштвене заједнице”, да „добит коју привредна организација оствари припада друштвеној заједници“ (чл. 3 Уредбе о укупном приходу-