Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

200

друштвеним планом могу предузећа појединих грана обавезати да. од дела добити којим самостално располажу одређени постотак употребе за капиталну изградњу ради рационализације или проширења предузећа, односно за станбену и комуналну изградњу за дотребе радног колектива“. Из горњих одредаба произлази да привредна организација не присваја додељени јој вишак рада на слободно Друштвени карактер тог присвајања огледа се у чињеници да привредна организација додељени јој вишак рада на слободно располагање може употребили само у складу са њеном привредном делатношћу, што знаки у интересу друштвене целине. Taj део вишка рада могла би привредна организација да добије и индиректним путем, као што je било у систему административног руковођења нашом привредом. И тада би то било друштвено присвајање. Економски то би могло имати исти ефекат. Али у таквом систему могло би се десити да привредна организација тај и толики вишак рада не добије јер нема на то права субјективног права. У новом систему то je гьено право загарантовано законом. Оно je израз друштвене својине на средсгвима за дроизводњу. Правно изражавање друштвене својине на средсгвима за производњу. Сада смо дошли на питање од кога смо пошли када смо почели испитивање карактера присвајања вишка рада на питагье друштвене својине на средсгвима за производњу. Потребно je испитати на који се начин правно изражава, сем у карактеру друштвеног присвајања продуката производите, чшьеница друштвене својине на средсгвима. за производњу. Тек кад се и то питаше размотри, моћи ће се одредити правни карактер наше друштвене својине. Слободно, мада контролисано и усмерено деловање економских закона робне привреде захтевало je, на садашњој етапи нашег социјалистичког развитка, да основна средства која су доверена дривредним организацијама (која се углавном поклапају са појмом средстава за производњу) буду предмет размене, да учествују у промету економских добара. Та економска' нужност je санкционисана законским пропис!има Уредбом о управљању основним средсгвима привредних организација од 23 децембра 1954. Али управо у начину правног регулисагьа тог промета испољава се друштвени карактер средстава за производшу. Имовинскоправни односи, који се у том промету стварају, носе специфично обележје које их чини квалитативно различним од имовинскоправних односа у нравном режиму приватне својине. То специфично обележје изражава се најпре у начелу промета основним средсгвима у оквиру социјалистичког сектора. У чл. 10 Уредбе о управљању основним средсгвима се каже да су „ствари из основних средстава у слободном промету“, али се то односи само на социјалистички сектор (привредне организације и друштвена правна лица чл. 10, ст. 2), jep се ствари из основних средстава не могу сем изузетно и по одобрењу савезног државног секретаре за послове народне привреде и то за