Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУ СИЈА

201

одређене врсте основних средстава, продати физичким и приватним правним лицима (чл. 10 Уредбе о управљању основним средствима) (7). Исти je случај м код давања у закуп основиих средстава. Она се не могу дати у закуп физичким и приватним правним лицима (чл. 14 исте уредбе). Друго начело које je нераздвојно повезано са првим (а оба произлазе из друштвене својине над средствима за производњу која претставља заједно са самоуправљањем произвођача у привреди и самоуправљањем радног народа у општини, граду и срезу, основу друштвеног и долитичког уређења земље чл. 4 Уставног закона) јесте начело конзервације основних средстава по вредности и врсти. Тако привредна организација новчаним износима, добијеним продајом основног средства или давањем истог у закуп, не може слободно располагати, него га je дужна у целости уплатити у амортизапиони фонд (део за замену) (чл. 52, ст. 1. и чл. 15, ст. 3, у вези са чланом 12 Уредбе о управљању основним средствима). Исти принципи, у погледу располагања основним средствима важе и у случају ликвидације привредне организације, кад се основна средства предају срезу по одредбама Уредбе о престанку предузећа и радњи (чл. 21, ст. 1, и 66, ст. 2, Уредбе о престанку предузећа и радвьи од 18 децембра 1953 у вези са чл. 53 Уредбе о управљању основним средствима). Начела слободног промета у оквиру социјалистичког сектора и консервације општенарбдне имовине по вредности и врсти важе и за промет земљишта и зграда у друштвеној својини (8) (уз извесна отступања која одговарају сдецифичностима у начину њиховог најрационалнијег коришћења, водећи рачуна о потреби усклађивања друштвених и индивидуалих интереса). Исто као и друштвено присвајање вишка рада у односу на капиталистички начин присвајања, тако се и располагање у нашим

(7) Потребно je напоменути да ни промет основним средствима у оквиру содијалистичког сектора није потпуно Слободан јер према чл. 13а, ст, 1, Уредбе о изменама и допунама Уредбе о управљању основним средствима привредних организација од 9 фебруара 1955, Савезно извршно веће je овлашћено да одреди, у случају да привредна организација продаје основна средства, да je ова дужна да га прода одређеној привредној организации или другом друштвеном нравном лицу (под најповољнијим условима који су јој понуђени).

(8) Тако, напр. народни одбори су дужни да средства добијена продаЈом станбених зграда појединцима употребе само за одржавање и изградњу станбених зграда (чл. 2, ст. 2, Уредбе о продавању станбених зграда из ошпте народне имовине од 11 априла 1953 и чл. 21 Закона о промету земљишта и зграда ако je зграду продала приватном лицу привредна оргаЦизација); привредна организација може пољопривредно земљиште уз претходну сагласност народног одбора продати ради куповине другог пољопривредног земљишта ако je то потребно ради обављања или унапређења ньене привредне делатности (чл. 17 Закона о промету земљишта и зграда). У Закону о промету земљишта и зграда je посебно стимулирано да привредна организација може употребити новчани износ добијен за продато томьоггривредно земљиште само за куповину другог пољопривредног земљишта (чл. 19; исти je принцип и у чл. 20 код продаје приватном лицу мањих пословних зграда); исти принцип важи и у случају када привредна организација, по претходној сагласности С'авета за привреду народног одбора среза, пренесе уз накнаду на другу привредну организацију право коришћења пољопривредним земљиштем (чл. 28 Уредбе о промету земљишта и -зграда) итд.