Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИ JA

203

гументима до којих смо дошли анализом карактера приватно и друштвене својине. Ти аргументи говоре о томе да се приватна својина како у погледу начина тако и по овлашћекима власника суштински разликује од друштвене својине (друштвеног присвајања). Због тога je сасвим одравдано рећи да ни по суштини ни ш> форми код нас не постоји право својшге. С друге стране, друштвена својина код нас je не само производни однос, него je она правка институција, јер постоји деловит правки режим друштвене сзојине, кроз који се реализује производка, расподела и потрошка друштвеног производа. Постоји мишљење да би друштвена својина ако се не би признало држави право својине на целокупној ошптенародној имовинтг. могла да изгуби характер јединствене и недел>иве имовине, да би то водило њеном цепању, стварању затворених кругова итд (9). Не видимо заиста како би се могло јединство и недељивост општенародне имовине признањем једног фиктивног драва држави. Признаке тог права повлачи за собом одређене правне последице, уколико не желимо да то признаке претставља празну декларацију лишену садржине. Међутим, такве правне последице би противречиле нашем привредном и правкой систему који се изграђује у знаку ликвидације остатака административное државнокапиталистичког руковођека привредом. Чикеница, пак, да je друштвена својина на средствима за проиэводку осяовица нашег друштвеног и политичког уређека!, да je кено постојаке, развијаке и унапређеке брига целокупне друштвене заједнице, да се она налази као таква под специјалном заштитом друпггва и державе, чија je дужност да je чувају и штите од свих евентуалних несоцијалних захвата и антисоцијалистичзшх покушаја да се она употреби за сврхе. ко je нису истов ремено оне целокупне наше друпггвене заједнице, претставља довољну гарантију за кену недел»ивост и ј единствен ост. Право управљања. Већ се код нас у прилично j мери искристалисало гледиште да je право управљака друшгвених правних лица ново, социјалистичко право које je продукт социјалистичких друштвених односа и права самоуправљака нешосредних произвођача у привреди и радног народа у ошптини, граду и срезу. Да би социјалистичко друштво могло да живи, да се развија. и да напредује, нужно je да се производив средства и имовина уопште у друштвеној својини користе и да се кима управља на одређени начин, у складу са социјалистичким друштвеним односима на датој етапи социјалистичког развитка. Код нас, данас, то je етапа. робно-новчане привреде са свесним планским усмеравакем. Према томе, управљаке том имовином нужно претпоставља код органа коме je имовина поверена на управљаке, постојаке одређених имовинскоправних овлашћека. Органи управљака морају бити овлашћени: да предузимају материјалне и правне акте без којих не би могла

(9) Проф. Растовчан: Кодификација привредних прописа, Архив, 1954. Bp. 3—4, стр. 322.