Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

204

ÂHAJIJÎ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бити остварена производил и раоподела реализованог друплгвеног производа, они морају бити овлашћени да купују ствари од приватних лица, да продају ствари из друштвене својине; да врше и друге потребив акте раополагагьа предметима у друштвеној својини. Право управљања наших друштвених правних лица садржи у себи таква имовинокоправна овлашћења без којих се не би могло управљати отпитом народном имовином на садашњој етапи гьеног развитка. Да ли je теоретски оправдано мишљење да je право управљања у његовом имовинскоправном аспекту стварно право на општенародној имовини? Стварно право у грађанскоправној науци има тачно опредељени смисао и дефиницију. Ако обухвата сва највећа овлашћеша воја се могу имати на ствари, оно je право својине. Маша стварна права на својој ствари не могу се имати (јер су она обухваћена веЪим правом својине) него само на туђој ствари. Она као таква ограничавају право власыика и зато их Планиол и дефинише као „сакаћење својине“(lo). Због такве своје природе, она су у суштини својинска права, јер одузимају власкику нека од овлашћења која су саставни део шеговог права, својине (остављајући му у случају ususfructrus-a само „голу“ својину). Друти елемент који- карактерише стварна права јесте њихово апсолутно дејство -—■ дејство erga omnes како према трећим лицима тако и према власнику, ако je реч о секторским стварним правима. Полазећи од оваквог у суштини једино правилног поимања стварног права заступа ce мишљење да je и право управљања, ако га узимамо као стварно право, својинско право jep je стварно право по својој суштини својинско право (11). Од схватања права управљања као стварног права које ограничава својину, полази и проф. Растовчан кад тврди пледирајући да се ФНРЈ призна као носилац друштвене својине ,„ца се њиме (тј. правом управл»ања В. К.) ограничује друштвена својина у рукама свог заједничког претставника ФНРЈ као што je својина практично и фактично увијек ограничена и по схватању капиталиста ако постоје на истим стварима и нека друга стварна права" (12), Гледиште да je право управљања у суштгши стварно право у традиционалном смислу, нашло je израза и у нацрту Уредбе о имовгшским правима на општенародној и задрулшој имовини где се оно ставл>а у исти ред са осталим стварним правима на ошптенародној имовини као што je ыапр., право залога и право службености (чл. 6 Нацрта уредбе). Нема сумње да je резоновање проф. Гамса о консеквенцама које произлазе из појма права управљаша као стварног права тачно

(10) Planiol: op. cit., стр. ТЭТ и S2S. (11) Гаме; op, cit., стр. 396 —39Т. Дискусија на Првом Конгреоу правннка,

Архив, 1954, бр. 3—4, стр. 445. (12) Растовчан: ор. dt., стр 321.