Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

215

ПРИЛОЗИ

jep се после ње могло ићи на универзитет. Академија се гранала на двогодиппьи течај филозофије и двогодишњи течај права. Најпре се завршавао први, па се онда ишло на правяички отсек (4). На овом месту нас интересују правничке дисциплине заступљене на нашем Лицеју. То су скоро оне исте које се налазе у основи угарских краљевских академика. Те академије су послужиле као образац за оргагаизоваше више наставе у смислу потреба младе државе. Истина, бар у прво време (до 1850), постоји разлика што се тиче трајања школоваша, jep на угарским академијама курсеви трају по три године, а на нашем Лицеју две године, али зато je на Лицеју, управо на његовом „Правословном“ факултету мање предмета из дравничке области која се тек имала проширивати предузетим законодавним радом за владе уставобранитеља. На Правкой факултету Лицеја у Крагујевцу и Београду обрађиване су ове дисциплине (у заградама je дат назив предмета у угарским академијама): (1) Природно право или право разума (lus naturae):; (2) Право државно (ius publicum universale); (3) Црквено право (ius ecclesiasticum, publicum et pidvaitum); (4) Грађаноко драв о (ius civile, romanum et feudale); (5) Кривично право (ius criminal е); (6) Наука политична (politia et scientia commercii, resque aeraria vulgo camerales dictae; (7) Менично и трговачко право (ius cambiale et meicatorum) ; (8) Кривични и грађански судоред (stylus ourialis); (9) Статистика (statistica). 11. И поред тога што јеправничка настава виших угарских школа својом практичношћу и друштвеном усмереношћу одговарала потребама младе српске државе, ока je у нашем Лицеју отступала од свог угледа. На самом почетку заснивања „правословник наука“ по једној „Системи“ из 1841 налази се и ово „примечание“: „Кад се предавање Правословни наука у Лицеуму Књажества Србскот на течение школско од три године определи, поред горе изложени још ha се и следујући продмети гфедавати: 1. Историја законодателства, 2. Положително Правителствено (државно) право Сербије, 3. Историја система држава Европејски и Американски од Вествалског мира до данашшег дана, 4. Наука о росолствима и 5. О практици државној“ (5). До првог самосталног закона о Лицеју, у овом смислу проширење наставне основе Правног факултета није дошло, али je око средине прошлог века наша настава права разграната и продублена предметима тада застугиьеиим на правним факултетима западноевропских универзитета. Предлажући Совјету 10 децембра 1848 (6) да се трајање „правословног наставленија у Лицеуму“ повиси од две на три године и да треба отворити још једну катедру са годишњом платом од 600 та-

(4) Првош Сланкаменац: Осниваше и характер Београдског Лицеја, „Савремена школа", Београд, 1952, бр. 3 —4, стр. 13. (5) Државна архива у Београду, одељ. Минист. просвете, Ф V, 111/1841. (6) Државна архива у Београду, одељ. Минист. просвете, ПНо 1226/1848.