Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

216

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лира, Попечительство просвештенија je утврдило четрнаест предмета, од којик je као нове навело: „Јустинијанове инштитуте“ и „Скраћена Јустинијанова пандекта“, затим „Право народа, Право јавно Србије, Право административно и Право грађанско србско“. Прва два предмета: „Јустинијанови ишптитути“ и „Скраћена Јустинијанова пандекта“ у тротодиппьем курсу права који je Кнез са Совјетом установио 4 фебруара 1849 (7), указује на тежн>у да се пружи што потпуније знање о правничкој теорији и пракси, као и Ньиховюм развитку. Овим је настава Лицеја узимала карактер универзитетске наставе. Због тога није чудно што je у то време млади професор права др. Димитрије Матић 30 августа 1849 изнео свој предлог и „побуђенија“ да се Лицеј зове Академија. Тада je Дим. Матић поред осталог у свои писменом образложешу „заседанију професора Лицеума Орбског" истакао да ни академије у другим државама „немају нипгга више, нити се што више на њима предаје, па се ипак за Академике дризнају. За пример можемо узети Загребачку наставља Матић или другу коју Академију. А за наше заведеније може се рећи, да се рри н>ему, особито у правословном оделенију, по најновијој каредби имају и такове науке предавати, које и сами млоги Универзитети немају, као што je на пример административно право, које се тек од пре две године у целој Германији само при Хајделбержком Универзитету предавати попело“ (8). Са јачањем Правног факултета Лицеја у Београду зачиње се мисао о стварању одтоварајућег утледа највише школе у земљи која треба да добије и универзитетску организацију и ранг. Творац првог закона о школама Србије био je свестан стушьа и улоге Лицеја у систему образовала омладине. Он je знао да осим правних студија као на нашем Лицеју, што je толико одговарало краљевским академијама Угарске, постоје правничаш факултети на универзитетима који у свој одширности савлађују ггравничке науке. Од тог времена није прошло ни пет година, а млади школовани Срби на немачким универзитетима поставл>ају питанье нове организаций факултета, какву су они имали прилике да упознају на Западу. Државноправна теорија негована на Лицеју кретала се у духу схватања филозофије просвећености, тачније речено у погледима монархистичког просвећеног апсолутизма пренетог из Аустроутарске. У то време Јован Ст. Поповић, први професор природнот црава на Правном факултету Лицеја, говорећи о цил>у те правничке гране истине потребу познавања „права и дужности као условија спољ-не слободе и државног сосушествовања људи; подал>а цел. пак јесте сама мирна тишина и посредством ове свеколико усовршенствовавье, cpeha и благополучије човечеоког рода.“

(7) Иста архива, Кнежева канцеларија, ВНо 61/1849. (8) Иста архива, одел,. Мин. просвете, Ф IП, 302/1849.