Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

218

Хашка конференций која je трајала од 6 до 29 септембра 1955 године и која je завршена потписиваньем допуноког протокола који у главним линијама ревидира Варшавску конвенцију претставља догађај који je од приличног интереса за развој ваздупшог саобраћаја у свету. Одредбе допуноког протокола уз Варшавску конвенцију су од великог практичног и теориског значаја и за развој тог саобраћаја у нашој земльи. Југославија као земља ваэдушног транзита треба да постане, раније или доцније, један од важних центара међународног ваздупшог 'саобраћаја блатодарећи свом изванредном географском положају на најкраћем путу између Запада и Истока. Стога, све што се односи на стварагье нових правних норми у тој области непосредно интересује нашу земљу тим про што he извесне одредбе новог Допуноког протокола имати директних последица на развој ваздупшог саобраћаја преко територије Јутославије са реперкусијама на производив тропхкове тог саобраћаја, повећањем премија осигурања, изменении режимом одговорности, итд. Хашка конференции a je била отворена у Хату у згради Академије за међународно право и Палате Мира у Хату у присуству 136 делегата из 44 државе које су потписале ову важну међународну конвенцију. Конференција je сазвата на иницијативу ICAO који претставља једну од агенција Ортанизације Уједињених нација, а на позив холандске владе. Претседавао je познати холандски дравник Dr. D. Goedhuis, ванредни професор Лејденског универзитета и холански ваздухопловни аташе у Лондону који je y своје време био један од стваралаца Варшавске конвенције a који je написао многа дела о Варшавској конвенцији (2). Beh сама чињеница да je конференција трајала 23 дана иако je имала пред собом већ готов текст Протокола у Риу показује да je компромисно решенье, које je најзад постигнуто потписивањем Допунског протокола од 29 септембра 1955, било плод многих дискусија. Протокол Рио имао je 18 чланова и предвиђао je доста опсежну ревизију Варшавске конвенције. На самој конференцији преовладао je дух што мањег ревидирања конвенције, да би се сачувала њена целина. Треба одмах рећи да су на конференцији присуствовали делегати како Западне хемисфере са САД и земљама Латгшоке Америке тако и многе земље Источног блока на челу са СССР као и многе земље Европе, Азије, Африке и Аустралије. У главном, конференција je успела да обиђе политична размимоилажења и једино je одбила да призна мандат источнонемачком делегату, али je зато решила да се ратификациони документа Допунског протокола депонују код владе HP Пољске као што je то био случај и

(1) В. др. М. Сшlрнов: Питање ревизпје Варшавске конвенщре о међународном ваздушном саобраћају, Авали Правног факултета, Јул —Септембар, 1955, стр. 329.

(2) Главна дела Dr. D. Goedhuis-a о Варшазској конвенцији су: La Convention de Varsovie, La Haye, 1933; National Airlegislations and the Warsaw Convention, La Haye, 1937; Observations concerning Chapter in of the Warsaw Convention, La Haye, 1931; Les contrats de charte et de louage des aéreonels en connexion avec la Convention de Varsovie, 1932.