Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУ Д СК А ПРАКСА

ЗАХТЕВ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ И ЗАХТЕВ ИЗ ОСИГУРАЊА У СЛУЧАЈУ НЕСРЕЋЕ НА ЖЕЛЕЗНИЦИ

1. Путник je, прелазећи ноћу преко неосеетљ.еног колосека из воза у воз, пао у јаму и озледио се. Због тога je тужио железницу на накнаду штете. Щ На расправи заступник железа ше предложио je да се тужба прошири и на Државни осигуравајући завод. Окружни суд обавезао je железницу и Државни осигуравајући завод да солидарно плате путнику 35.000 динара. Пресуду су побијале обе стране. Врховни суд HP Босне и Херцеговкне уважио je жалбу железнице и Државног осигуравајућег завода а одбио путника од це.локупног захтева уз следеће образ лож ење: „Сви путници који се превозе било на којој прузи у експлоатацији државних железница, обавезно су осигурани против несрећног случаја • према Уредби (чл. 1) о обавезном осигурању путника на железницама против несрећног случаја. Ово осигурање из члана 1 спроводи Државни осигуравајући завод ФНРЈ (чл. 2). Па кад се деси несрећни случај, ДОЗ исплаћује 100.000 динара ако услед тог несрећног случаја наступи трајна и потпуна неспособност путника за рад; ако услед несрећног случаја наступи трајна, али само делимична неспособност путника за рад ДОЗ исплаћује онолико процената од сто хиљада динара, за колико je процената трајно смањена путникова опособност за рад (чл. 4, ст. 1, т. 3, и ст. 2). За осигурање по овој Уредби обавезно се плаћа премија у висини просечно 2% од износа возне цене. Ова премија je за сваког појединог путника урачуната у возну цену (чл. 6, ст. 1). Сматра се да свако лице које се налази у возу, има возну карту, па према томе да je плаћена премија из члана 6 (чл. 7). Према овоме сваки онај који се налази у возу обавезно je осигурая за случај несреће. Ово вам и за тужиоца који je путовао железницом Тузла — Добој и коме се десила несрећа на железничкој станици (привременој) у Добоју. Овај правни однос наcxaie непосредно баш између путника и ДОЗ-а (не између ЈДЖ и ДОЗ); ЈДЖ, само према дрописима Уредбе о овом обавезном осигурању путника, наплаћује премију од путника, коју морају предати ДОЗ-у (за кога ту премију и наплаћају), без обзира да ли то путник xohe или не (обавезно осигурање). „Ова Уредба донета je на основу чл. 1 Закона о овлапгћен.у Влади ФНРЈ за доношење уредаба по питањима из народне привреде. У доба развијеног промета железницама и услед тога повећане опасности, ово je од велике користи самим лутницима, који могу лако и брзо доНи до износа на који ■су осигураяи. Али ово није само у њихову корист; ови прописи