Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

224

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

гуравајућег завода. Ово намеће два питања: Да ли повређени путник може да оствари оба ова захтева у целини. Ако не може, има ли право да бира којим he се од њих користити. На прво питање наше законодавство даје одговор. Према члану 11 Уредбе о обавезном осигурању путника на железницама против несрећног случаја од 18 марта 1947, исшштом суме осигурања на_ Државни осигуравајући завод прелазе права путника на оштету од трећих лица. Према томе, по нашим позитивним прописима, путник повређен у превозу железыицом не може у целини да оствари и право на накнаду штете и право на суму осигуран>а (да их; кумулира). Он се може користити једним од ових права, а само ако би штета била већа од износа који би добиошо једном од ових основа може се за разлику од пуне штете користити и право по другом основу. На друго питање наше законодавство не даје непосредан одговор. Наши прописи не регулишу изричито питање права избора.. Оно се решава по ошптим правш-ш начелима. Наша судска пракса ускраћује повређеном путнику право избора између накнаде штете од железнице и суме осигураша од Државног осигуравајућег завода и упућује га да се прво обрати Државном осигуравајућем заводу. Наша нравна теорија није јединствена у овом питању. Страна законодавства такође не регулишу ово питање изричитим законоким текстовима. Међутим, пракса страних судова и страна нравна теорија једнодупши су у признавању права избора. Извесногколебања има у пракси француских судова у вези са социјалнимосигурањем где посгоје одлуке које уокраћују путнику право избора и обавезно га упућује на благајну социјалног осигурања. 3. У спору који je решен пресудом коју приказујемо, Врховни суд Народне Републике Босне и Херцеговине ускратио je повређеном путнику право избора. Суд je уважио жалбу железнице и одбацио тужбу повређеног путника за накнаду штете, иако повређени путник није претходно остварио своја права из обавезног осигурања. Сматрамо да Врховни суд Народне Републике Босне и Херцеговине није имао основа ни у закону ни у општим правним начелима за одбијање захтева повређеног путника према железници. Образложење које Врховни суд Народне Републике Босне и Херцеговине даје за своју пресуду не може да справда уокраћивање права избора. Суд je своју одлуку образложио разлоэима: а) да на основу Уредбе о обавезном осигуран>у путник непосредни сравни однос настаје између путника и Државног осигуравајућег завода; б) да je ово осигураше прописано како у интересу путника брза и сигурна накнада, тако и у интересу железнице растерећеше од поступка по захтевима путника и спорова у вези са тим; в) да зато појединац остварујући своје право преко Државног осигуравајућег завода доводи у склад своје интересе са општим инте-