Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

226

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

4, тач. 1, исплаћује ДОЗ у случају смрти путника, преузетог на превоз износ од Динара 50.000 у име оштете деци, а ако ове нема., брачном другу покојника (чл. 10, ст. 2), и то у року од 14 дана по пријему записника о смрти и доказа о њој (чл. 10). По члану 11 Уредбе прелазе исплатом оштете на ДОЗ, до износа плаћене оштете, сва права путника и Државних железница на оштету против трећих особа, у вези с несрећним случајем. „Из снега тога јасно следи да железница у случају смртне несреће путника може бити позвана да по материјалноправним прописима, који за њену одговорност постоје, накнади само ону штету ко ja прелази износ од Динара 50.000, коју по Уредби прима од ДОЗ-а овлашћека особа.“ (Збирка одлука врховних судова , 1954, бр. 166). Образложење Врховнот суда HP Хрватоке такође je неодрживо. Није тачно да према чл. 6 Уредбе износ премије од 2% превозне цене плаћа железница и да се на тај начин осигурава од одговорности. Железница само наплаћује првмију од путника и предаје je Државном осигуравајућем заводу. Отуда, она не може да упути путника на Државни осигуравајући завод као на свог осигурача. 5. —■ Према томе, по нашем отраву, иако постоји обавезно осигурагье тиме није сманена одговорност железница, и због тога je суд био дужан да одбаци жалбу железнице а да уважи жалбу повређеног путника и да железницу обавеже на накнаду целокупне штете коју je путник претрпео услед повреде у превозу железницом. 6- На крају, вратимо се на питагье кумулирагьа. Према чл. 11 Уредбе о обавезном осигурању путника у превозу железницом, путнику je, видели смо, ускраћено право кумулираша захтева према железници и захтева из осигурагьа. Међутим, одредба чл. 11 наведене Уредбе отступа од већине страних закона. Модерна законодавства предвиђају да права осигурашгка код личног осигурања не прелазе на осигурача, као например швајцарско (чл. 95 закона о осигурању) и француско (чл. 55 закона о оситурању), или то произилази из законског текста, например немачко законодавство (чл. 67 закона о осигурању који предвиђа прелаз права на осигурача дат je у делу о имовинском осигурању. Међутим, у области превоза путника чл. 4 Савезног закона о одговорности O|Д 1871 не допушта кумулирање. Нови закон од 15 августа 1953 усваја исто решење. Слично и закон о ваздушном превозу од 26 јануара 1953.) Шланско законодавство прописује обавизно осигурање путника врло слично нашем и допушта кумулира>ье (Декрет-закон о обавезном осигурању путника од 1938 и 1942). Белтиска судска пракса, противно закону о осигурагьу кога сматра застарелим, допушта кумулирање код лјгчног оетпурања.