Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

227

Одредба члана 11 полази од схватаньа да и лично осигурање има обештећујући карактер и да осигураник не може да кумулира оба права јер би био два пула обештећен за исту штету. De lege ferenda ово решење ,даје места дискусији и сматрамо га неоправданим. Лично оаитуравье, према Рхватању већет; дела теорије, било да je засновало на закону, било на уговору, има за цшь да осигуранику сбезбеди извесну своту новца за случај наступагьа одређеног догађаја. У нашем случају да повређеном путнику, или у случају његове смрти његовој породици, обезбеди суму новца. Сума осигурања je противпрестација премијама. Она ce утврђује споразумом осигурача и оситураника или законом и не зависи од евентуалне шлете. Захтев према железнг-щи и захтев према Државном осигуравајућем заводу имају различите основе, те би осигураник требало да буде овлашћен да оствари оба ова права. Уосталом, решење наше уредбе не дружа скоро никакву корист жртви несреће. Тим решењем жртва не добија ништа, или врло мало, с обзиром да се као одговорно лгще у натој пракси у огромној већгши случајева појавлЈује железш-ща, услед њене објективне одговорности, а она je увек солвентна и жртва би се од ње ув-ек могла надлатити. (Види приказ пресуде од стране црофесора Константиновића у Архиву за правне и друштвеие науке, бр. 2 од 1951.)

Др. Владимир Јовановић

КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ ОКРИВЉЕНОГ ЗА ЛАЖНО ТЕРЕЋЕЊЕ ТРЕЋИХ

Судска тгракса показује да нису тако ретки случајеви да окривљени, дајући своје исказе у кривичном поступку (било у претходном поступку било на главном претресу), лажно терете трећа лица без обзира да ли су иста саоптужшщи или нису. Постаља се питагье да ли окривљени треба да кривично одговара за свој лажни исказ.дат у кривичном поступку који се води противу кьега. Одмах треба рећи да je реч о питању које сваки историски дата кривичноправни систем решава у склону и складу са основким својим принципима и интенцијама које, разуме се, долазе до изражаја у регулисању и овога питагьа. Као тажво, очевидно je да ово може бита једно од питаша чије овакво или онакво решавање показује поред осталог и то какав je процеони положај окривљеног у кртшичном поступку датог кривичноправнот система. У бив. јутословенском Кривичном законику постојало je неколико кривичних дела из трупе кривичних дела противу правосуђа која долазе у обзир при решавању овога проблема. Ту je пре свега долазило кривично дело из § 139 („Ко противу свога уверења некој власти лажно пријави да je извесно лице учинило кривично дело или да je повредило своју службену дужност у намери да се