Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОГЕИСА

249

САД. Taj пораст производяости рада омо-гућиће да се поново ушостави дело'вакые механизма упоредних трошкова у цшьу нормам лизације размене са САД и да се тако остваре преимућства једне мултилатералне трговине. Тако развијени економски односи САД и иностранства утицаће на економску структуру америчке привреде и у исто време даће нове могућно.сти за рораст запослености У САД. Р. Lambert: Keynes und Malthus. Аутор се труди да одреди однос између економске мисли Малтуса и Кејнза. Дуто времена пре објавлЈИваша Кејнзове Опште теорије запослености у Кејнзовим радовима налазе се ставови из којих се види да овај прихвата Малтусову теорију популације иако га изричито не цитира. Аутор даље наводи да je Кејнз каписао и есеј о Малтусу у коме делимично говори о проблемима који су имали утицаја на његову економску мисао. Међутим. и поред тога пгго Кејнз у Општој теорщи говори о Малтусовом утицају, по ауторовом схватању то указивање кије довољно. Сличност у мислима ова два велика економиста je много већа него пгго се то обично мисли. Н. Ohm: Konsumgenossenschaftliche Preispolitik und Wohlstandsmaximierung. У првом делу чланка аутор проучава питање на који начин треба одредити дродајну цену у односу на потрошача да би се обезбедио што максималније задовољење њихових потреба. У том цшьу аутор проучава једно друштво потрошача и одређује најважније алтаркативне методе у одређивању цена, одбадујући оне које су неспојиве са принципом максималног задовољења потреба. Међу тим методкма налази се и принцип маргиналних трошкова уколико се изрази у свом традиционалном облику. Да би одредио најбољи метод за одређивање висине цене у друштву потрошача, аутор узима као јединицу пооматрања једно велико домаћинство које je у основи натуралног типа, јер задоволлва своје потребе содственом производили. У том домаћинству он налази. аналогију са друштвом потрошача. Међутим, и у том домаћинству аутор провалази да je основни метод у одређивању цена заснован на принципу маргикалних трошкова као и на принципу просечних трошкова али у модификованом облику. Модификације настају због тога што се друштво потрошача мора схватили као организација у којој постоји више домаћинстава. Који ће од горе наведених принципа имати превагу зависи од околности услова сваког с луча ja посебно. Међутим, са гледипгга прайсе аутор оматра да се принцип просечних трошкова примењује чешће. У другом делу чланка аутор анализира примену принципа просечних трошкова са гледипгга дросперитета целокупне привреде. И у том погледу аутор износи разлоге против примене принципа граничних трошкова при одређивању цене. D. Hamberg: Per Capita Rate of Economic Growth. Члакак претставлза критику на ставове проф. Коо-а који су објављени под истим насловом у овом часопису (Bd. 74, H. 1), Аутор анализира две основне једначине на- основу којих се одређује у том чланку пораст дохотка по глави становника. —■ У прилозима М. Lamer даје The Structure of Competition in the Fertilizer Industries in North America. Bd. 76, H. 1. Herbert Giersch: Das Handels optimum, Ein Beitrag zur Theorie der Wirtschaftspolitik. Чланак претставља покушај да ce отклони противречност између теорије дривредне политике с једне стране и практичних, применении метода у области трговинске и саобраћајне политике. Аутор сматра да се у том цшьу мора модификовати хипотеза савршене конкуренције на Ko’joj се заснива класична теорија царинске политике и саобраћајних тарифа. Пре но што пређе на анализу самог проблема, аутор одређује п-ојмове и претпоставке његове анализе. Полазну тачку његове анализе претставл>а класична препорука да je потребно увести компенза-