Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ционе увозне царине одкосно платити одговарајуће извозне субвенције ако je цена једне робе, која се производи у односној земљи, изнад друштвених граничних тропжова било због „сдољних уштеда“ било због посредног пореза који није исти за све робе. У случају кад ова разлика настане због пореза на бруто промет, уколико je овај кумулативан, тада кумулагпивни ефекат пореза расте укопико je већи број стадијума кроз које пролази производ. Ако je y зешьи исти степен монополизације y свим стадијумима производвье, разлика између цене и друштвених граничних тропжова je већа код полупроизвода него код сировине, a највећа je код финалних дроизвода. Из тога излази да je и у условима монополистичке конкуреlнције оправдана одговарајућа окала царинских тарифа ad valorem и извоэних субвенција, па чак и у случају да није уведен кумулативни порез. Коришћењем једног система компензационих увозних царина и извозних субвенција долази се до неутрализације разлике између цене и друпггвених граничних тропжова у односу на друге земље. Притом се и тарифе транспортних трошкова морају саобразити овом цил>у. На основу анализе ових чињеница аутор даје заюьучке у вези са одређивањем ставова у транспортној тарифи у границама земље. W. Gatz: Die quantitativen Wirkungen einer Wiederherstellung der Währungskonvertibilität. Аутор објашњава чињеницу да извесне земље не показују довольно интересовања за увођење режима слободне конвертибилности новца због тога што би увођење таквог режима могло довести до сметњи у области промета робе, дохотка и запослености. Он показује да je потребно постојање извесних услова при којима би слобода конвертибилности гарантовала земЈвама које би je увеле, нормално снабдевање робом, максимални друштвени производ и доходах. У првом делу чланка проучава се најпре деловање режима слободне конвертибилности у области слободне трговине. Закључак се састоји у томе да би се под таквим режимом равнотежа у билансу одржала ј едино помоћу механизма цена и доходака. Ограничења у области спољне трговине имају дејства ко ja су слична са дејствима која изазивају ограниченна у погледу конвертибилности. Аутор посебно аяализира дејство промена у валутним курсевима на цене, длатни биланс, доходак и запосленост, Полазећи од тога да се ..коректан“ валутни курс одређује плауним билансом, аутор закључује да би укидање ограниченна у погледу конвертибилности изазвало негативке последице у земльама чији. je курс пре тога био „лажан“. То значи да није рационално укидати ограниченна у погледу конвертибилности а да се претходно валутарни курс не одреди у складу са потребама платног билаиса. Материјална преимућства једног режима потпуне конвертибилности изазивају негативке резултате у домену запослености, јер равнотежа која се остварује у платном билансу на бази слободног деловагьа механизма цена и доходака неће нужно довести до жељеног гошаа запослености. Због приоритета који се уопште даје политици дуне запослености изгледа да je неопходно у економској политици стојати на принципу ограниченна конввртибилности. Према томе, закључује аутор, дут ка укидању ограниченна мора бити постелен, али се и у том случају не могу избећи евентуална избијања економских криза. Избегавануе таквог природног тока у крајњој линији зависи од међународне економске политике САД. —■ G. Bombach: Bemerkungen zu H. Paris, Eguilaz, „Expansians-multiplikator“. Аутор даје критику теорије мултнпликатора а затим и критику Егуилазовог „мултипликатора привредне екопанзије“ о коме je овај објавио члакак у овом часопису (Bd. 74 H. 1). У прилозима К. Grunwald даје анализу проблема индустријализације у Сирији и Либану. У приказима књига за теорију цена значајан je приказ Е. Schneider-а под насловоы Preistheorie oder Parametertheorie? Ы. Ci

250

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА