Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ

ОДБРАНЕ ДИСЕРТАЦИЈА НА НРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ. Владимир Дедијер, публициста из Београда, одбранио je 18 маја т.г. своју докторску дисертацију „Такозване одредбе о извршењу дримирја између немачких и југословенских оружаних ската од 17 акрила 1941. Прилог теорији института уговора о војној капитулацији“. Живомир Ђорђевић, асистент Правног факултета у Београду, одбранио je 29 јуна т. г. своју докторску дисертацију „Проблем еквивалентности у облигационом праву“. ПОСЕТА ФРАНЦУСКИХ ПРАВНИКА НРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ. На свом путу по Југославији, француски правници посетили су 17 акрила и наш Правки факултет. У делегации француских правиика били су: г. г. V. Bady, народни посланих и бив. министар (као шеф), Bourdeau de Fontenay, директор Националне административне школе, J. Chapsal. директор Института политичких наука у Паризу, A. Maithiot, директор Института политичких наука и професор Правног факултета у Греноблу, L. ТаФtabas, професор Правног факултета у Ексу, Meyrniei', директор железница у Француској, A. Marchai, професор Правног факултета у Паризу, J. Lamassoure, префект, J. Solal-Céligny, . секретар претседништва Владе и Martin, виши службеник Државног савета. У суорету са наставницма и осталим сарадницима нашег факултета, француски 1 правници су провели у срдачном разговору и размени информација о Iсистемима наставе правних и друштвених наука и основним правним установама обеју земаља, САСТАНАК КАТЕДРЕ ЗА ДРЖАВНО И МЕЪУНАРОДНО ПРАВО У БЕОГРАДУ. Опроводећи у живот закључке Шесте интерфакултетске конфаренције правних факултета одржане у Љубљани, катедра за државно и међународно јавно право' Правног факултета у Београду организовала je 14 и 15 аггрила о. г. први интернатедарски састанак на коме су учествовали и чланови ових катедара правних факултета из Загреба, Љубљане, Сарајева и Скопља. Проблеми који су се појавили у току последних година, међу којима и неки тако крупни да по свом значају прелазе обим катедре, нужно су захтевали једно заједничко разматрање и решење којим би ce између остало'г постигло и уједначавање наставног плана и програма предмета катедре и ствараше, уколико je то могуће, јединственог типа наставе. Овакав састанак у време израде статута правних факултета који треба да омогуће и обезбеде једну савременију и живљу настану која 6и одговарала потребама наше земље и улози правних факултета, имао je несумшив значај. Полазећи од овог захтева истакнуто je неколико битнијих проблема који су и претстављали срж дискусије: разматрање оног дела наставног плана који се односи на предмете катедре и то не само са гледишта општег курса, већ повезујући и с другим облицима наставе докторатом, специјализацијом, посебним курсевима на институтима и др.; одређивање улоге правног факултета од чега у највећој мери завися и карактер претежног броја предмета катедре.