Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

264

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ставу тужбе и правних лијекова, што их je странна поднијела. Суд he joj то дозволити, ако нема против тога неких нарэчитих разлога -(§ 4). Што he се десити ако странна на вријеме не поднесе доказ да je извршила доставу на прописан начин приказали смо под горњом точкой. Ако je тужитељ сам саставио тужбу преко њега he се извршити и достава тужбе. Контумационе пресуде којима се налаже плаћаше хипотекарне тражбине, односно које се тичу права грађења или водопада, доставља суд и по службеној дужности, а све остале контумационе пресуде само на приједлог страйке (§ 4). Кадгод се достава не изврши лично на руке адресата. него на руке ког укућана, намјештеника, власника или чувара куће, треба о томе адресата обавјестити и преко поште (§ Bt. От.утнима који су непозната боравишта достава се врши прибијањем акта на судску таблу и огласом у службеном листу. На исти се начин врши достава и лицима која имају додуше у Шведској познато пребивалиште, али се у том пребивалишту не затече ни нека друга особа којој би се могао уручити спис, нити се коже добити обавјест о томе гдје се адресат налази (§ 12). Ипак се тужба с позивом ча суд не може доставити адресатима, који имају у Шведској познато пребивалиште, ни уручењем коме укућанину, нзмјештенику. власнику или чувару куће, ни прибијањем на судску плочу, осим у случају кад je адресат у бијегу или се крије (§ 13). ]O. Недостатак процесних претпоставака (гл. 34, §§ I—3).1 —3). На недостатак процесних претпоставака редовно пази суд и по службеној дужности. То вриједи нарочито за литиспенденцију и правомоћност (гл. 13, § 6, гл. 17, § 11), на неуредност поднесака који садрже тужбу или правый лијек (гл. 42, § 4, гл. 50, § 7). Међутим приговор proTogabitus ненадлежности мора туженик да поднесе пригодсм своје прве радше у поступку (§ 2). Ако се изнесе приговор ненадлежности на вријеме, суд мора да о њему донесе што прије посебно рјешење. Што се тиче осталих приговора о процесним претпоставкама. суд he о њима одмах одлучити посебним рјешешем, ако то тражи гьихова природа (§ 3). 11. Доказни систем (гл. 35 —41) доста je сличан аустријском с овим најзначајнијим разликама. Доказ свједоцима ни исправама не може суд наређивати по службеној дужности, кад се спор води о диспозитивним страначким правима (гл. 35, § 6). Ако се као свједок наведе који члан судског вијећа, он he с позивом на своју судачку заклетву сам испитати, има ли знања о каквој релевантној околности за дотични поступай, па ако има, пристат he да свједочи. Иначе he одбити свједочење (гл. 36, § 2). И у грађанским парницама припада свједоцима једнако право на отклон свједочанства као и у кривичном поступку (гл. 35, § 3). Суд може отклонит такођер преслушање свједока који нису навршили 15 годину живота, затим преслушање умоболних и слабоумних (гл. 36, § 4). Што се тиче забране испитиваша јавних службеника о чињеницама које су дужни чувати као