Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

268

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

него и непосредно извођење доказа (у ревизији дэдуше смо изузетно). И призивни и ревизијски суд могу да преиначе чиньечично стање утврђено у нижем степену не само кад се такво утврђење оснива на писменим или посредним доказима, него и онда кад се оно заснива на слободној оцјени непосредно изведених доказа саслушањем странака, свједока или вјештака, дапаче и судског очевида. Истина, редовно је таква измјена допуштена само на основу поновљења или непосредног извођења истих или нових докэза. Али изузетно може апелациони, а тако и касациони суд, преиначити чињенично стање, које je било утврђено у нижем степену на основу непосредног извођења доказа, и без понављања односно и без допуне тих доказа, кад постоје нарочити разлози за то, да je вриједност (доказна снага) споменутих доказа друкчија него ли je то узео нижестепени суд (гл. 50, § 23; гл. 55, § 14). Против контумационе пресуде нема ни призива ни ревизије. Уопће кад се против неке пресуде или рјешења може уложити приговор или приједлог за пэвраћај у пријашње стање, не смије иста странка против исте одлуке улагати призив, ревизију или жалбу. Ако je против контумационе пресуде једна странка уложила приговоре, а друга призив, призивни суд. враћа предмет првостепеном суду, да се најприје ријеше приговори. Ако се обје странке одрекну правнэг лијека одрицања важи и кад je извршено прије доношења одлуке, a пзслије доношења одлуке вриједи и једнострано одрицање (гл. 49, § 1; гл. 55, § 1). Будући да адвокатско заступање није обавезно кто ни код нас, суд коме се подноси правки лијек одбацује га' само кад юге на вријеме поднесен, и кад нема прописане формслности. Ако je правки лијек непотпун, он се ипак подноси вишем суду, а тек га овај враћа на поправак и попуњење, a одбацује га само ако се и поновно поднесе тако непотпун да се због нејасноћс у пр Je цлозииа или у образложењу или због других недостатака не може с њил уредно поступати (гл. 50, §§ 3 и 7; гл. 55, §§ 3 и 7). Нздаље се шведски систем правних лијекова разликује од старог југославенског и аустријског система и по томе, што се сви споменути правки лијекови (осим приговора против контумационе пресуде), улежу у опређеном року од доношења пресуде, односно рјешења, ако се сно доноси на расправи, а не од доставе. За то je тај рок и дужи те износи за призив три тједна (гл. 50, § 1), за жалбу против рјешењз 2 тједна (гл. 52, § 1), а за ревизију четири недеље (гл. 55, § 1), а тако и за ревизијску жалбу (гл. 56, § 1). Али не само то, него призив се мора у року од неделье дана најавити, а у року од три недеље од дояошеља пресуде извести (гл. 50, § 1). Рекурс (жалба) се мора такођер у неку руку најприје најавити, тј. странка која намјерава пеко рјешење побијати жалбом мора одмах код објављивања тог рјешегва уложити замјерку. Ако ce рјешење не доноси на усменој расправи, замјерка се мора изјавити у року од недељу дана од доставе рјешења, a judex a quo одмах по подношењу замјерке рјешава да ли Je замјерка на вријеме уложена и да ли странка може побијати