Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

276

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мио као исплату дута други, а не дуговани предмет, или једној од странака недостаче стварна легитимадија, итд. суд ће ове чињенице узети исто као да их je изнео тужени а тужилац их није оспорио (7). Могуће je да се из тужиочевог излагања на рочишту не виДи да ли једна чињекица ( релевантна за питање основаности тужбеног захтева, постоји или не постоји. Например, тужилац није у тужби навео.рок доспелости потраживагьа, или није навео да ли. je испугьен одложни услов под којим je тужени узео на себе обавезу. У таквом случају суд, користећи своје право постављања питања, треба да упути одговарајуће питање тужиоцу и тужиочев наврд о таквој чињеници има суд узети у подлогу своје одлуке (8). Друкчије je кад je реч о чињеницама чије истицање претставља матери јалноправни приговор у ужем смислу те речи. Овде материјално право изрично даје једној страни субјективноправно овлашћење да другој страни ускрати испун>ен>е захтева истичући својом изјавом једну одређену чињеницу. Та изјава je једна материјалноправна изјава коју може дати само онај у чију корист je материјалним правом предвиђена. Према томе, и чињеницу која се таквом изјавом, тј. приговором може истаћи насупрот правном тврђењу тужиочевом не сме суд узети у обзир, ако je тужени својим приговором није истакао (9). Тако, например, суд неће узимати у обзир застарелост тражбине, оштећење туженог преко половине, постојање противтражбине туженога којаиспуњава условезапребијање, постојање услова за ревизију уговора у корист туженога, чињеницу .да тужилац своју обавезу према туженом није испунио а дужан je по уговору испунити je истовремено кад и тужени своју или пре тога, итд., иако je, као што смо рекли, могуће да се из тужбе види да те чињенице постоје. То су све чињенице које суд узима у обзир само по приговору туженог. Спорно je у науци да ли суд овакву једну чињеницу треба да узме у обзир ако сам тужилац у свом излагању наведе да je друга страна истакла ту чињеницу својим приговором пре спора или ван спора (ГО). 5. Тужени може тужбени захтев оспорити (чл. 12, тач. 4) поднеском пре припремног рочишта, а пре свега у одговору на тужбу. било да га je суд позвао да на тужбу одговори (чл. 4,, ст. 2), било да je он то учинио по својој иницијативи (чл. 4, ст. 5). Поводом прве од ових двеју могућности треба приметити да je рок који je суд туженом оставио судски а не законски рок. То значи да његовим про-

ст) Тако Rosenberg: Lehrbuch des deutschen Zivilprozessrechts, 3. Auf!., Berlin, 1931, стр. 341.

(8) За ауетриско процесно право вршеше права (тачније: дужности) поставлена питања код контумационе пресуде изрично предвиђа Poliak: op. cit., стр. 523. (9) Rosenberg: op. cit., стр. 339 и 340.

(10) Потврдан одговор на ово пнтање даје Rosenberg: op. cit., стр. 351; иначе, гледиште које ce y немачкој науци означава као гледиште setae даје одречан одговор (Nikisch: Zivilprozessrecht, 2. Autl., стр. 212),