Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

278

А НАЛ И ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да он треба да садржи детаљно изложена приговоре туженога на тужбени захтев. Да би поднесак који садржи одговор на тужбу био уредан, довољно je да се види да ли тужени оспорава чињеничне наводе тужбе или материјалноправну основаност тужбеног захтева (или, евентуално, и једно и друто). У случају кад оспорава чињеничне наводе тужбе тужени треба да наведе које наводе оспорава, како би суд знао шта je међу странкама спбрно а шта није. 6. Неслагање између тужиочевих чињеничних навода и доказа Koje je он поднео (чл. 12, тач. 6) биће у правном животу ретко, али није искључено. Може се догодити да тужилац у тужби тврди, например, да je његово потраживање доспело, а да према уговору који je приложио тужбеном поднеску исто потраживање није доспело, или да тужиоцу према приложеном уговору не припада потраживање са оном садржином коју je навео у тужби, или да тужилац у тужби за установљење стварне службености тврди да je књижж сопственик повласног добра, а садржина приложеног земљишнокњижног извода противречи овом његовом тврђењу. Закон чл. 12, у тач. 6, говори о доказима које je сам тужилац поднео. Рекло би се да не долазе у обзир други докази, тј. такви које није поднео тужилац него који су на неки други начин дошли пред суд. Уствари, докази који су пред судом пре припремног рочишта су редовно они који потичу од тужиоца, па je закон узео оно што je најчешће. Међутим, могуће je да пред судом буде записник који садржи извођење доказа у поступку обезбеђења доказа, или друга исправа чија садржина противречи чињеничном тврђењу тужиоца. Мислимо да одредбу чл. 12, тач. 6, треба по аналогији тумачити тако да се односи и на овакве случајеве (12). Доследно ономе што смо рекли напред под 1, ако није реч о чикьеницама на које суд мора пазити по службеној дужности, суд не сме на рочишту, на коме су се иначе стекле претпоставке за контумациону пресуду, захтевати од тужиоца да поднесе доказе за своја тврђења. Општепознате чињенице су оне које су познате ширем кругу л>уди, тако да нема разумног разлога да се у гьихову истинитост сумгьа. Овакве чшьенице имају се узети за општепознате код суда, ако je суд (већина у већу) за њих као за општепознате знао join пре рочишта. Са овом врстом шињеница изједначују се и оне за које je парнични суд сазнао поводом службених радњи које je раније предузимао ван текуће парнице и које су му остале сигурно у сећању. (Али у ову другу врсту не спадају оне које би суд могао утврдити из аката који се код ньега налазе.) (13) 7. Шта треба разумети под разлозима за одбацивање тужбе (чл. 12, тач. 3)? Овде се мисли на недостатак процесних претпостав-

(12) Предратни законик говорио je о „доказима који су већ пред судом“ (§ 492).

(13) Schönke: Lehrbuch des Zivilprozessrechts, 7. Aufl., стр. 225: Rosenberg: op. cit.. стр. 387; Poliak: op. cit., стр. 641.