Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕСУДА 'ЗБОГ ИЗОСТАНКА

283

дужности (21). Ако се одредба става 2 узме одвојено од одредбе става 3, онда граматичко тумачекье доводи до закључка да у оваквом случају пресуди због изостанка уопште нема места. Међутим, оба става морају се узети као целина, jep се оба односе на случај кад суд мора по службеној дужности да утврђује постојање једне чи.њенице, Ако ce пође од тога онда против граматичког смисла става 2 говори став 3 који предвиђа могућност одлагања контумационе пресуде, дакле могућност њеног доношења. Како, онда, треба разумети. одредбе ова два, става? Смисао става 2 je по нашем мишљењу, у томе да суд у случају кад има по службеној дужности да утврђује постојање чињенице неће донети пресуду , због изостанка ако из доказа које je тужилац приложио тужби или из оних Koje je поднео на рочишту није стекао уверење о постојању те чињенице. Текст става 2 треба, дакле, разумети само тако да суд у случају који се у том ставу предвиђа неће поступити онако како доступа кад je реч о чигьеницама које се не утврђују по службеној дужности, а то je да чињениде које je тужилац изнео узме за подлогу одлуке без проверавања њихове истинитости. Taj текст, упркос сврме граматичком смислу, не искључује дакле могућност да суд на рочишту, тј. бед одлагања, донесе контумациону пресуду иако има пред собом чшьеницу коју мора утврдити по службеној дужности. Овакав закључак: може се извести тумачењем a contrario из. завршних речи става 3 „ако je потребно да претходно прибави обавештенье.,, итд.“ Наиме,, поводом тих речи поставља се питање како he суд поступити ако нще потребно да прибави обавештење о чињеници коју има да утврђује по службеној дужности. Одговор може бити само један: ако суду није потребно обавештење о тој чињеници, то значи да je он на основу поднетих доказа стекао уверење о ньеном постојању, а ако je тако, онда ништа не стоји на путу доношењу пресуде због изостанка (кад су, разуме се, испугьене остале претпоставке). Тешко je прихватити да суд овакву пресуду може донети накнадно, пошто прибави потребна обавештења, а да je не би могао донети одмах. на самом рочишту, ако je та обавештења на рочишту добио. Какзог би смисла имало одбити доношење контумационе пресуде и заказатиг рочиште за главку расправу само зато што je реч о чишеници коју суд мора утврђивати без обзира на вољу странака, иако je он из доказа који je поднео тужилац стекао уверење да та чињеница нестоји. Овакав став не би имао своје правнополитичко оправдање. Например, тужилац захтева осуду туженог на плаћање куповне цене за продату непокретност. Овде постоји једна чињеница коју суд мора утврдити по службеној дужности, а то je да je уговор заключен у писменој форми (22). Зашто би, сад суд одбио да донесе пресуду због изостанка ако. тужилац уз тужбу приложи или на рочишту поднесе писмени уговор у оригиналу? Овде никакво накнадно

(21) Исти случај je кад основаност тужбеног захтева зависи од непостоjaiba једне чињенице на које суд мора да пази по службеној дужности. (22) Чл. Э Закона о промету земљишта и зграда.