Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕСУДА ЗБОГ ИЗОСТАНКА

285

рочишту не цодноси доказ о томе. Постојање ове сагласности je чињеница коју суд има да утврди по службеној дужности (24), Суд ће затражити обавештење од народног одбора о томе да ли je сагласност дата, јер ће у оваквом случају из обавештења које добије од народног одбора (јавна неправа!) сазнати да ли je сагласност дата или не. Акр одговор буде позитиван, суд ће донети хонтумациону пресуду, а ако буде негативан, пресуду којом се тужбени захтев одбија. Смисао става 3, дакле, није у томе да ће суд увек затражити обавештење ако je потребно да прибави обавештење ради оцене о томе да ли се пресуда због изостанка може изрећи, како би се то могло помислити на основу текста овог става. Врло често суд неће имати коме да се обрати за обавештење. Као пхто смо напред рекли, суд ће се за обавештегье обратити само ако му се. тврђење тужиоца чини prima facie тачно тако да би без расправљања, на основу садржине накнадно добијених обавештеша могао донети контумациону пресуду. У закону се то не каже, али мислимо да одредбу става 3 треба разумети тако да ће суд за прибављање обавештења одредити рок. То проистиче из општег правила да рок одређује суд, ако рок није законом одређен, Друго, за одређивање рока говори аналогија са одредбом става 4 која, исто тако, предвиђа могућност да се доношен>е пресуде одложи. Безуспешан протек овог рока имао би ту последицу да би суд заказа© рочиште за расправљање на које би позвао ове станке. Али би суд тај рок, као судски, могао по захтеву странке продужити. Обавештење ће суд узети у обзир и по истеку рока који je у ту' еврху оставио, све док не закаже ново рочиште. За разумевање одредаба о којима je реч треба се оеврнути и на сам појам обавештења о коме се говори у ставу 3. Обавештавање од државних органа не задаје много тешкоћа. То je онако исто прибављање података од државног органа каквом суд приступа и у току главне расправе кад оправдано очекује да ће на тај начин добити подлогу за оцену да ли чињеница за коју се податак захтева постоји или не. Није сасвим јасно шта треба разумети под прибављањем обавештења од странака. Мислимо да ни овде не може бити ништа друго него прибављање доказа за чињеницу коју суд треба да утврди по службеној дужности. Тако, у примеру са писменом формой уговора о купопродаји непокретности, који смо напред дали, суд може одложити доношење пресуде због изостанка, да би тужиоцу пружио могућност да накнадно поднесе оригинални уговор. Али, истакнимо одмах да закон говори о прибављању обавештења од „странака“, дакле, не само од тужиоца него, евентуално, и (само) од туженог. У истом примеру то би био случај кад тужилац тврди да се оригинал уговора налази код туженог. Иначе, случајеве у којима би суд прибављао накнадно обавештење од туженог треба у пракси

(24) Чл. 22 и 55 Закона о промету земљишта и зграда.