Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

286

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ретко очекивати, jep доказима за чшьенице на којима се заснива тужбени захтев треба редовнб да располаже тужилац а не тужени. „Обавештење“ које суд од странке прибавља састоји се у подношењу неправа, а евентуално и у информативном саслушању странке, тј. у давању усменог исказа пред судом. Доказ саслушањем странака, мислимо, не 5и дошао у обзир. Странка свој исказ не би давала на рочишту него ван рочишта. Саслушање странке не би имало контрадикторан карактер. Изложено тумачење одредаба чл, 12, ст. 2 и 3, Закона je покушај да će докучи смисао текстова који због своје непрецизности претстављају главну тешкоћу при тумачењу тога члана. Због ове непрецизности можда би се у овйм текстовима (и у другима који су са њима у вези) могли наћи аргумента и за неки други смисао, различит од онога који смо напред изнели. Moryhe je да je и у пракси било тешкоћа поводом примене ових одредаба, Мислимо да би било добро да се смисао одговарајућих одредаба у нашем будућем Закону о парничном поступку учини јаснијим (уколико буде предвиђао контумациону пресуду). Извесно je, међутим, ма које тумачење прихватили, да чл. 12, ст. 3, предвиђа могућност одлагања контумационе пресуде у циљу утврђивања чшьеница од којих записи основаност тужбеног захтев а, а на које суд пази по службеној дужности. Не упуштајући се у правнополитичку одену вредности -ове установе, сматрамо за потребно да истакнемо, прво, да она претставља једну новину у нашем данаппьем праву. Предратно јутословенско право познавало je одлагагье пресуде због изостанка по предлогу дошавше странке само у случају кад није било доказа да je изостала странка била уредно позвана на рочиште. То je онај случај који je предвиђен y чл. 12, ст. 4, закона. Иначе и наше предратно процесно право прописивало je дужност суда да на првом рочишту тражи од дошавше странке доказ о оклоностима које je суд морао узети у разматрање без обзира на вољу странака, али ако странка тај доказ ни je могла на том рочишту поднети, суд je био дужан одбити предлог за доношење контумационе пресуде и закззати ново рочиште, на које je позивао обе странке (25). Последице контумације у таквом случају нису наступале. Према томе, данашње право je према изосталој странци у оваквом случају строже него предратно. Ова разлика није без практичног значаја ако се има у виду да наше данашвье материјално право прописује утврђивање чињеница по службеној дужности у више случајева него предратно право, Друто, одлагање контумационе пресуде у случају из чл 12.

(25) §§ 497 и 498, тач. 3, југословенског (§§ 401 и 402 тач. 3, аустриског) законика о грађанском поступку. У науци се као примери за околности на које суд има да пази по слу жбоној дужности обично наводе постојање процесних претпоставки, односно отсуство процесних смепьи, о чему смо, поводом чл. 12, тач. 3, закона, говорили напред под 7. Тако за ауст р и с к о право: Најман: op. clt., књ. 11, стр. 1103 —1105; Poliak: op. clt., T. I, стр. 483, Т. 11, стр. 523; Sperl: op. cit., стр. 493; за немачко право: (§ 335, тач. 1) Rosenberg: op. cit., стр. 348; Schönke: op. cit., стр. 325; Nikisch: op. clt., стр. "301; за предратно југословенеко право Цул,а; op. clt., стр. 600 и 601.