Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

290

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

УСЛОВИ ПОСТАНКА ДРЖАВА КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Најстарије вести о Словенима постоје тек из I и II века наше ере, забележене од Плинија Старијег, Тацита и Птоломеја. Код ових писаца Словени се помињу под- именом Венети. Области које су тадэ запоседали протезале су се од Карпата базеном Висле до Балтичког Мора. Ова пространа територија сматра се прадомовином Словена, на којој je отпочео њихов аутохтон, самоникао развитак, и где се, наводно, формирала рано словенска народност (1). Иако су подаци из тога времена врло оскудни, ипаксе претпоставља да се нису сви Словени означеној територији налазили на истом степену друштвено-економског й политичког развитка. Држали су тада врло велике просторе, са знатним разликама у конфигурацији земљишта, климатским, географским и другим условимо, те се то различите морало одразити и на начин привређивања и на рачин живота појединих рејона (2), Мада се на целом подручју живело од земљорадње и сточарства у северним пределима преовлађивао je, наводно, паљевински систем у земљорадњи, док je у области Карпата и базена средњег Двьепра залажена употреба рала (3). Затим, овде су могли бити развијенији не само сточарство и земљорадња, већ и занатство и размена. Већи успон Словена у области Карпата и базена средњег Дњепра био je изазван, вероватно, и њиховим додиром с римским покрајинама у средњем Подунављу, као и с грчким колонијама на северној обали Црног Мора. Саобразко доме, претпоставља се, да je у сектору на југу раније морало доћи и до стварања крупнијих словенских племена и повремених племеяских савеза (4). I За време Велике сеобе народа један део Словена спуштао се у Ланонску Низију и ка обалама Дунава. Нису познати узроци који

* Чланак je састављен према недавно објављеним Византиским изворима за историју народа Југославије, том I, издање Византолошког института САН, Београд, 1955.

(1) Историја народа Југославије, књ. I, стр. 64 —65, Београд, 1953. Име „Словени“ први пут ce помиње почетком V века код византиског писца Псеудо-Цезарија Назијанског (Византински извори за историју народа Југо■ славије, том I, стр. 3—5),

(2) Према извештајима Јордана „многобројна словенска племена насе.љавала су огромна пространства иза Карпата према северозападу ка реци Висли, а у неточном правду преко Дњепра све до облает?! северно од Бугара, који су били на територији изнад Азовског Мора“ (Историја народа ■Југославије, књ. I, стр. 64),

(3) Осим тога „значајно je Тацитово запажање да се Венетска племена, мада не бораве стално у једном крају, ипак битно разликују од номада по томе што граде куће“ (Исто, стр. 64). (4) Историја народа Југославије, књ. I, стр. 65—67. Био би то период развитка људског друштва, како каже Енгелс „чије су тековине сточарство и земљорадља, период у коме човек стиче методе за повећану производшу природних произвола људском делатношћу“, разуме се, пошто je претходно пронађен метал од кога je скован „гвоздени раоник са сточном вучом, који je омогућио обрађиваше земље у великим размерама . . те према томе и „гушћу насел>еност на машем простору“ (Ф, Енгелс: Порекло породице, приватне својине и државе, стр. 28—29, издаше „Културе“, Београд, 1950).