Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УС'ЛОВИ ПОСТАНКА ДРЖАВА КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

291

<су ово померање изазвали као што нису познати узроци који су покренули и Велику сеобу. Претпоставл>а се да су, осим притиска азиских народа, могли деловати и неки друти, економски фактори. Шајвероватније намножавање становништва (и то не само код Словена, већ и код осталих народа из Велике, сеобе Хуна, Авара. Германа) на бази развоја екстензивног хточарства и земљорадње, који увек, 1 уз неразвијеност оруђа за производњу, повећавају потребу за новим земљиштем. Затим, њихово кретанье могли су усмерити према јуту и богате римске покрајине с десне обале Дунава и изгледи на богат плен. Што се тине момента покретаньа Словена једино je сигурно да почетном VI века масовније насељавају пределе данашње Влашке. У след тога ова се покрајина, од стране неких византиских писаца. пазивала тада Склавинијом (5). Средином VI века Словени и из „Склавиније“ и са других страна јако угрожавају границе Византије, залазећи у својим продорима дубоко на й>ену територију, Византија je принуђена да се брани ратним походима, а византиски владари, државници, писци, војсковође и правници да се озбиљније позабаве њиховим начином ратовала, материјалним условима живота, обичајима и религијом, у цшьу проналажеша успешних метода за одбрану. Отуд, од тога времена долазе и све чешће и све сигурније и озбиљније вести о Словенима. Детаљније податке о становану Словена у подручју Дунава, као 1л о типу њихових насеља и расним особинама, доноси Прокопије, из прве половине VI века (530 —545 или 552). Делећи их на „таљигаше“ или „скитничарске Сармате“, или „дивље“, „пастирске“, или пак „седилачке“, Прокопије додаје да Словени „станују у бедним колибама, јако раштркани једни од других и сваки од гьих и по више пута промени место насеља“ (6). Али, већ у другој половини VI века (око 569 год.) Менандар тюмише „села Словена.... и поља” с леве обале Дунава(7). По свом изгледу Словени су, према Менандару, - „високи и необично јаки, а у погледу боје тела и коже нису ни одвише бели, односно плави, нити сасвим прелазе у црно, него су сви риђи”. По нарави „ретко се дешава да су рђави или злотвори” (8). С краја VI и почетна VII века има још више података о животу Словена код Псеудо-Маврикија. Он наводи да већ „села Словена леже на рекама једно до другое и у узајамној вези, а у близини су им шуме или мочваре или ритови“. Села се разликују на „велика“ и „мала“. „Праве више йзлаза из места пребивања због опкољавања која их често задешавају“. „У прелажењу река

(5) Византиски извори за историју народа Југославије, том X, стр. 17 ■2l, 28, 35.

(6) Исто, код Прокопија, стр. 27 —28 и 54. (7) Византиски извори . . стр. 91 —92. (8) Исто, стр. 29 —30. На другом месту, напротив, Прокопије указује на „зверско“ држаше Словена у рату према заробљеним Ромејима („Тако су Словени стално убијали оые на које би се намерили“).