Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

вештији су од свих људи и одлично издржавају у води.. т — Имају „обшье свакојаких животиња и у камаре спремљених пољских производа, нарочито проса и хељде“ (9). Уз то су словенска племена „многољудна и издржљива, лако подносећи и жегу и студен и кишу и голотињу тела и оскудицу хране“. Из ових података, који су забележени о Словенима у току њиховог спуштакьа из првобитних предела ка обалама Дунава, може се уочити да се „скитничарски“ или „таљигашки“ или „дивљи“, какви су били средином VI века, Словени постепено преобраћају у „седилачке“. Затим, да њихова насеља, од јако раштрканих бедних колиба на почетку крајем: VI века већ „леже на рекама једно до другог и у узајамној вези“, а села им се деле на „велика“ и „мала“. У исхрани се исто тако напредовало до „обшьа свакојаких животиња и у камаре спремљених пол>ских производа“. Промене у материјалним условима живота настале у току једног века, праћене су истовремено променама и у друштвено-политичком уређењу Словена. А ове су добиле свој одраз и у идеологији, односно у њиховој религији. Тако, почетком V века под именом „Склавини“ или „Подунавци“ (дакле док су joui били „скитничарски“), код Псеудо-Цезарија Словени су „дивл=и, слободни и без поглавара, пошто своје вође и старейшие стално убијају било на гозби било на путу...“ (10). У првој половини VI века Прокопије забележио je да Словенима „не влада један човек, него од давнина живе у демократами и стога се код њих на заједничком скупу свршавају. како повољшх тако и неповољни јавни послови...“ „Верују ... да je један од богова творац муње, једини господар света, a жртвују му говеда и све остале жртвене животиње. .. Сем тога, обожавају и реке и нимфе (виле) и друга нека нижа божанства и свима њима приносе жртве и по тим жртвама Псеудо-Маврикије забележио je да су Словени крајем VI века и почетком VII века „слободни, недопуштајући никако да буду дрробљени или да се њима влада, нарочито у својој земљи“, као и „имају много гяавара“ који се „међусобно не слажу“ (12). Ратне заробљенике, наводно, .„не задржавају у ропству неограничено време као остали народи, него им после тачно одређеног рока, остављају на вољу да се, уз извесну откупнину, поврате у своју земљу, или остају тамо као слободни људи и пријатељи“ (13). Према добронамерним странцима, наводно, Словени се опходе врло пријатељски и у случају да неки од њих настрада док je у гостима против домаћина се покреће крвна освета (14).

(9) Исто, стр. 131 —141. (10) Византиски извори . . ~ стр. 4 —5. Дело: Caesarü Bialogi. (11) Исто, код Прокопија, стр. 34, 26 —27,

(12) Исто, код Псеудо-Маврикија, стр. 138. (13) Исто, стр. 131.

(14) Исто, стр. 130—131.

292

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА